Хоризонт догађаја
тачка без повратка; граница области простор-времена из које се не може побећи када се једном уђе / From Wikipedia, the free encyclopedia
У општој теорији релативности хоризонт догађаја је уопштени назив за границу у простор-времену, дефинисану у односи на посматрача, иза које догађаји не могу да утичу на посматрача. Овај термин је сковао Волфганг Риндлер током 1950-их.[1] Светло које се емитује унутар хоризонта догађаја не може никада да стигне до посматрача и било шта што пређе преко хоризонта са посматрачеве стране више никада не буде виђено. На пример, црна рупа је окружена хоризонтом догађаја. Једна формалнија дефиниција гласи:
- Хоризонт догађаја је површина замишљене кугле око сферносиметричне расподеле масе из које не може изаћи никакав облик материје или енергије. Полупречник кугле је једнак Шварцшилдовом полупречнику.
Године 1784, Џон Мичел је предложио да у близини компактних масивних објеката гравитација може бити довољно јака да чак ни светлост не може да побегне. У то време доминирала је Њутнова теорија гравитације и такозвана корпускуларна теорија светлости. У овим теоријама, ако брзина надвладавања гравитационог утицаја масивног објекта прелази брзину светлости, тада светлост која потиче из њега може привремено побећи, али ће се вратити. Године 1958. Дејвид Финкелстајн је употребио општу релативност да уведе строжију дефиницију локалног хоризонта догађаја у црној рупи као границу изван које догађаји било које врсте не могу утицати на спољног посматрача. То је довело до парадокса информација и заштитног зида, који су подстакли преиспитивање концепта хоризонта локалних догађаја и појма црних рупа. Касније је развијено неколико теорија, неке са хоризонтима догађаја, а неке без њих. Стивен Хокинг, који је био један од водећих развијача теорија за описивање црних рупа, предложио је да се уместо хоризонта догађаја користи привидни хоризонт, рекавши да „гравитациони колапс производи привидне хоризонте, али нема хоризоната догађаја”. На крају је закључио да „одсуство хоризонта догађаја значи да не постоје црне рупе - у смислу режима из којих светлост не може побећи у бесконачност.“[2][3]
Чини се да сваки објекат који се приближава хоризонту са стране посматрача успорава и никада сасвим не прелази хоризонт.[4] Због гравитационог црвеног помака, његова слика временом поприма црвену боју док се објекат удаљава од посматрача.[5]