From Wikipedia, the free encyclopedia
Хипермагнеземија је један је од поремећај у равнотежи електролита који се карактерише повишеним нивоом магнезијума у крви. Овакво стање настаје када је концентрације магнезијума у серуму већа од 1,07 mmol /L У односу на хипомагнеземија знатно је ређи поремећај.[1]
Хипермагнеземија | |
---|---|
Класификација и спољашњи ресурси | |
Специјалност | ендокринологија |
МКБ-10 | E83.4 |
МКБ-9-CM | 275.2 |
DiseasesDB | 6259 |
eMedicine | med/3383 emerg/262 ped/1080 |
Код здравих одраслих оособа, ниво магнезијума у серуму креће се од 0,6—1,1 mmol/L. Приближно 30% укупног магнезијума у плазми везано је за протеине и у комплексу са фосфатима и цитратима, док се приближно 70% магнезијума може филтрирати кроз вештачке мембране (15% комплексних и 55% слободних Мг2+ јона).
Релативно мало се зна о физиолошким механизмима транспорта магнезијума у ћелијама.[2]
Са брзином гломеруларне филтрације (скраћено ГФР) од око 150 L на дан и ултрафилтрационом концентрацијом магнезијума од 14 mg/ L, филтрирано оптерећење магнезијумом износи приближно 2.100 mg дневно.
Нормално, само 3% филтрираног магнезијума се јавља у мокраћи; тако да 97% магнезијума реапсорбује у бубрежним тубулима. За разлику од натријума и калцијума, само приближно 25-30% филтрираног магнезијума се поново апсорбује у проксималном тубулу. Приближно 60-65% филтрираног магнезијума поново се апсорбује у узлазном делу Хенлеове петље, а 5% се реапсорбује у дисталном делу нефрон.[3]
Вишак магнезијума утиче на поремећај функција; централног нервног система, неуромускуларне и срчаносдовне органе.
Велика концентрација магнезијума у плазми најчешће се јавља код:
Хипермагнеземија се јавља јако ретко у Сједињеним Државама и другим развијеним земљама света и њена учесталост није јасно одређена. Иако инциденца хипермагнеземије није прецизно дефинисана, поремећај се може јавити нешто чешће код одређених популација пацијената, нарочито код оних са запуштеном бубрежном инсуфицијенцијом.
Иако нису утврђене никаква старосна предиспозиција развоја хипермагнеземије је учесталији код новорођенчади чије су мајке са еклампсијом третиране магнезијум сулфатом. Деца тих мајки могу се родити са значајним повећањима концентрације магнезија у серуму, која могу бити у распону од 3—11 mmol / L.
Хипермагнеземија је обично узрокована бубрежном инсуфицијенцијом. Други узроци укључују следеће болести и стања:[5][6]
Симптоми хипермагнеземије обично нису очигледни, осим ако ниво магнезијума у серуму није већи од 2 mmol/L. Истовремена хипокалцемија, хиперкалемија или уремија преувеличавају симптоме хипермагнеземије на било ком нивоу метаболизма.
Код парентералне употребе магнезијум сулфата најчешћи рани симптоми хипермагнеземије су:
Поред наведених симптома и знакова могу се јавити и следећи споредни ефекте као што су;
Када је хипермагнеземија праћена едемом и еклампсија може сде развити и секундарна хипокалцемија са знацима тетанија. Превисока концентрације магнезијума у плазми (нпр након веома брзе интравенске ињекције магнезијум сулфата или код пацијената са бубрежном инсуфицијенцијом) може изазвати парестезије, мучнину повраћање и полиурију.
Ово су најчешћи симптоми хипермагнеземије који изазивањем блокаде неуромишићног преноса спречавају пресинаптичко отпуштање ацетилхолина и компетитивну инхибицију калцијума у пресинаптичким нервним каналима преко калцијумског канала који зависи од напона.[11]
Један од најранијих науромусккуларних симптома хипермагнеземије је слабљење рефлекса дубоких тетива, које се јавља при концентрацији Мg у крви 2—3,5 mmol/L.
Слабост мишића је тежа манифестације хипермагнеземије која се јављај када је ниво Мg већи од 5 mmol/L.
При концентрацији Mg од:
Хипермагнеземија смањује способност спровођења надражаја у срцу и симпатичким ганглијама, тако да да је код концентрације Mg од:
Умерено повећање нивоа магнезијума у серуму може довести до благог смањења крвног притиска, а већа концентрација може проузроковати тешку симптоматску хипотензију.
Магнезијум је такође кардиотоксичан и, у високим концентрацијама, може изазвати брадикардију, отежано дисања и шок. У најтежим случајевима може доћи до појаве коме или до појаве комплетног срчаног блока и срчаног застоја (који се могу појавити на нивоима већим од 7 mmol / L).
Познато је да је хипокалцемија резултат смањења секреције паратироидног хормона (ПТХ) или отпорности крајњих органа на ПТХ.[12] Паралитички илеус који се развија због парализе глатких мишића,[13] може бити последица лечења магнезијумом.[14]
Хипермагнеземија може ометати струјање крви због интерференције изазване адхезијом са тромбоцитима, промене тромбинског времена и времена коагулације крви.
Ови симптоми укључују мучнину, повраћање и исушивање коже.
Како је хипермагнеземија обично резултат комбинације вишка уноса магнезија и коегзистиеајућег оштећења бубрежне функције, дијагноза се обично заснива на директном мерењу нивоа магнезијума у плазми, пошто у многим случајеви налази нису подударни.[15]
Ако ниво магнезијума није одмах доступан, знаке постојања хипермагнеземије треба сагледавати у контексту присутне болести (прееклампсија, бубрежна инсуфицијенција итд), примена лекова који садрже магнезијум или смањена анјонска разлика.
Код пацијената са симптоматском хипермагнеземијом која изазива кардијалне ефекте или респираторне поремећаје, учинци се антагонизују применом калцијум глуконата. Калцијум антагонизује токсични ефекат магнезијума, јер ови електролити супротстављају једни другима на њиховим местима деловања. Овај третман обично води до симптоматског побољшања. Код испитаника са оштећеном способношћу излучивања магнезијума (нпр бубрежне болести у завршној фази), понекад је неопходна и трансплантација бубрега.[16]
Лекови који промовишу излучивање магнезијума мокраћом могу бити ефикасни у лечењу хипермагнеземије. Један од њих је фуросемид (ласикс) који може стимулисати излучивање магнезијума, повећањем нивоа излучене воде у којој је магнезијум помешан са транспортним системом који га везује за хлориде. Овај механизам заузврат инхибира реапсорпцију натријума и хлорида у узлазном делу Хенлеове петље и дисталном делу бубрежних тубула.[17]
Калцијум може умањити негативне ефекте магнезијума на живце и мишиће.
Калцијум глуконат (калцинат) директно антагонише неуромускуларне и кардиоваскуларне ефекте магнезијума. Употреба овог лека посебно је индикована код пацијената са симптоматском хипермагнеземијом која изазива срчане ефекте или респираторне поремећаје.
Антидијабетесни лекови који уклањају магнезијумове јоне у ћелије од посебног су значаја у лечењу хипермагнеземије.
Глукоза и инсулин могу помоћи у спречавању улаза магнезијума у ћелије. Глукозу треба давати заједно са инсулином како би се спречила хипогликемија, уз честу контролу ниво шећера у крви.
Превенција хипермагнеземије је најчешће могућа, ако се правовремено предвиди могућност њене појаве код пацијената који се лече магнезијумом, или код оних са смањеном функцијом бубрега.[18]
Да би се избегла појава хипермагнеземије на почетку лечења магнезијумом треба пратити кретање његове концентрацију у плазми, и код појаве наглог пораста нивоа Мг у плазми, довољно је искључити магнезијум из терапије. То је често довољна мера да се коригује блага до умерена хипермагнеземију.[19]
Код дуготрајног лечење магнезијумом треба пратити срчану активност, крвни притисак, респираторне функције, функције бубрега, рефлексе тетива.
Ако је потребно, истовремено са магнезијумом коришћење калцијумових соли оне се могу ординирати у разним препаратима убризгавањем у вену.
Пацијенти са тешком бубрежном функцијом не би смео да користити више од 20 g магнезијум сулфатом у 48 часа, док је код пацијенати са бубрежном инсуфицијенцијом и олигуријом контраиндикована брза интравенска примене магнезијума.[20]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.