Хандриј Зејлер
лужичкосрпски песник / From Wikipedia, the free encyclopedia
Хандриј Зејлер (глсрп. , нем. , псеудоним: ; Залценфорст, 1. фебруар 1804 — Лоза, 15. октобар 1872) био је лужичкосрпски лутерански свештеник, песник, публициста, уредник; оснивач лужичкосрпске националне књижевности.[1]
Кратке чињенице Хандриј Зејлер, Датум рођења ...
Хандриј Зејлер | |
---|---|
Датум рођења | (1804-02-01)1. фебруар 1804. |
Место рођења | Залценфорст, Изборна кнежевина Саксонија |
Датум смрти | 15. октобар 1872.(1872-10-15) (68 год.) |
Место смрти | Лоза, Немачко царство |
Потпис |
Затвори
Добио је уметничко надахнуће у студентским годинама у Лајпцигу — „месту рођења лужичкосрпског романтизма” (О. Вићаз).[2] Аутор текста (1827) савремене лужичкосрпске химне „Лепа Лужица” (од 1923. године).[2] Његове патриотске песме „Мој завичај”, „Цвеће Лужице” и друге постале су народне песме. Писао је басне, радове о граматици, фолклорне збирке.[3] Један од оснивача Матице лужичкосрпске (1847).[2]