From Wikipedia, the free encyclopedia
У штампарству и издаваштву се користи неколико стандардних формата папира и неколико додатних. Формати папира су битни када се ради неки штампарски производ.
Примери и перспективе у овом чланку можда не представљају светски поглед на тему. |
Стандардни формати су формати A, B и C, према ISO 216. Почетни формати су A0, B0 и C0, и сваки следећи формат се добија дељењем по дужини дуже странице на два једнака дела. Тако, нпр. када се саставе две странице A5 формата, добија се A4 формат. Због прецизности, формати папира се увек изражавају у милиметрима.
A | B | C | |
---|---|---|---|
0 | 840 × 1188 | 1400× 1000 | 1296 × 917 |
1 | 594 × 840 | 1000 × 700 | 917 × 648 |
2 | 420 × 594 | 700 × 500 | 648 × 458 |
3 | 297 × 420 | 500 × 350 | 458 × 324 |
4 | 210 × 297 | 353 × 250 | 324 × 229 |
5 | 148 × 210 | 250 × 175 | 229 × 162 |
6 | 105× 148 | 175 × 125 | 162 × 114 |
7 | 105 x 74 | 88 x 125 | 81 x 114 |
8 | 74 x 52 | 62 x 88 | 57 x 81 |
9 | 52 x 37 | 44 x 62 | 40 x 57 |
10 | 37 x 26 | 31 x 44 | 28 x 40 |
У Краљевини Југославији, нови стандардни формат је, око 1936, прво користила Управа државних железница. Раније су се користили тзв. трговачки формат, 220×293 мм, и канцеларијски, 210×340 мм.[1]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.