Филмографија Џулијане Мур
From Wikipedia, the free encyclopedia
Џулијана Мур је америчка глумица која је дебитовала на телевизији 1984. године у мистериозној серији мистери жанра The Edge of Night.[1] Наредне године се први пут појавила у сапуници Љубав за сва времена, која јој је донела награду за Дневни Еми за најбољу младу глумицу у драмској серији 1988. године.[2][3] Након улога у телевизијским филмовима, Џулијана је остварила свој пробој у драмском филму Роберта Алтмана Short Cuts (1993). Критичари су похвалили њену улогу која је остала позната по монологу њеног лика док је она нага испод струка.[4][5][6][7] Играла је главне улоге у драми Safe, режисера и сценарсите Тода Хејнса, и романтичној комедији Девет месеци, 1995. године. Године 1997. Џулијана је глумила ветеранску порнографску глумицу у драмском филму Пола Томаса Андерсона Ноћи бугија, што јој је донело прву номинацију за Оскара за најбољу споредну глумицу.[8] Такође се појавила у авантуристичком наставку Стивена Спилберга Изгубљени свет: Парк из доба јуре, што је уједно био и њен најкомерцијалнији филм до тада.[9] Две године касније, играла је ратну прељубницу у филму Крај једне љубавне приче, за коју је добила своју прву номинацију за Оскара за најбољу глумицу.[10][11]
Године 2001. Мур је тумачила лик Кларис Стерлинг у наставку криминалистичког трилера Ханибал, а појавила се и као научник у научнофантастичној комедији Еволуција. Следеће године поново се удружила са Тодом Хејнсом у драми Далеко од раја и глумила у драми Сати режисера Стивена Далдрија, у оба филма глумећи проблематичну домаћицу из предграђа из 1950-их.[12][13] Награђена је Волпијевим пехаром за најбољу глумицу за улогу у првом и Сребрним медведом за најбољу глумицу за улогу у другом филму,[14][15] а такође је добила номинације за Оскара за најбољу глумицу (Далеко од раја ) и најбољу споредну глумицу (Сати).[16] Године 2006. Џулијана је глумила у криминалистичкој драми Земља слободе и научнофантастичном трилеру Потомци, америчког режисера Алфонса Куарона. Наставила је да игра друштвену представницу Барбару Дејли Бекеленд у филму Окрутна милост (2007) и појавила се уз Колина Ферта у драми Самац (2009).[17]
Џулијана Мур је глумила политичарку Сару Пејлин у политичкој телевизијској драми Промена игре из 2012. године, за коју је освојила награду Еми за најбољу главну глумицу у мини-серији или ТВ филму.[18] Значајан успех остварила је 2014. године глумећи остарелу глумица у сатири Мапе до звезда, која јој је донела награду Канског филмског фестивала за најбољу глумицу, и као професорку лингвистике са раном појавом Алцхајмерове болести у драми И даље Алис, за коју је добила је Оскара за најбољу глумицу.[19][20][21] Мурова се такође појавила у остварењу Игре глади: Сјај слободе — 1. део, који је зарадио преко 755 милиона и тако постао њен филм са највећом зарадом. Ову улогу председнице Алма Којн репризирала је у филмском наставку из 2015. године. Године 2017. глумила је зликовца-предузетника у веома успешном шпијунском филму Kingsman: Златни круг.[22][23] Годину дана касније, Џулијана се појавила у улози Глорије Бел у истоименој комичној драми Себастијана Лелиота. Глумила је дечијег психолога Ану Фокс у психолошком трилеру Жена на прозору снимљеним 2019. година, чија је премијера филма померена на 2021, због пандемије ковида 19.[24] Исте године појавила се у гласовној улози Коре Прескот у анимираном филму Неукротиви Спирит.