Фехим Бајрактаревић (Сарајево, 14. новембар 1889 — Београд, 22. фебруар 1970) био је оријенталиста и универзитетски професор. Оснивач је научне оријенталистике на Универзитету у Београду и један је од уважених европских оријенталних филолога свог времена.
Фехим Бајрактаревић | |
|---|---|
| Датум рођења | 14. новембар 1889. |
| Место рођења | Сарајево, Аустроугарска |
| Датум смрти | 22. фебруар 1970. (80 год.) |
| Место смрти | Београд, Социјалистичка Федеративна Република Југославија |
Студирао је оријенталне језике са словенском филологијом у Бечу, где је и докторирао 1918. године, а неко време провео је и у Лондону и Алжиру. Краће време је предавао арапски језик на гимназијама у Босни.
На позив Богдана Поповића, 1925. године долази на Филозофски факултет у Београду, где на Катедри за светску књижевност предаје персијску књижевност и турски језик. Годину дана након тога, 1926. године, основао је и самостални Семинар за оријенталну филологију, што ће постати прва оријенталистичка универзитетска катедра на Балкану.[1] Приликом оснивања Катедре, професор Бајрактаревић определио се за тада доминантни европски оријенталистички модел, који је подразумевао изучавање језика и књижевности народа из исламског цивилизацијског круга, првенствено Арапа, Персијанаца и Турака. Историјски и културни фактори чине концепцију исламистичке оријенталне филологије трајно актуелном на балканским просторима, због чега је она опстала до данас упркос покушајима њеног оспоравања и административног укидања.[1]
Професор Бајрактаревић био је цењен и уважен не само на Балкану, већ и у читавој Европи. У европским оријенталистичким круговима афирмисао се објављивањем критичког издања дела преисламског песника Абу Кабир ал-Худалија (1923) и (1927). Бавио се арабистиком, иранистиком и туркологијом. Тематиком преисламске поезије бавио се и у раду Пејзаж у старој арапској поезији (1929), а везама између арапске и српске поезије у раду Слични стихови Лазе Костића и Џемила о љубави пре рођења (1958-1959).
Централно дело у опусу професора Бајрактаревића заузимају радови из књижевне иранистике. Његов превод најпознатије епизоде из Фирдусијеве Шахнаме, Рустем и Сухраб (1928), високо је оцењен у европској оријенталистици. Превод укључује и обимну студију о персијској књижевности и самом епу. Још један високоцењен, филолошки прецизан и у неким стиховима веома надахнут превод јесу рубаије Омара Хајама. Овим песником и научником професор Бајрактаревић бавио се неколико деценија, његова поезија тема је и „хајамолошких студија" у оквиру дела: Фицџералд и Омер Хајам (1927), Један англосаксонски класик персијског порекла (1962), Хајам код нас (1963) и Омер Хајам - највећи светски песник катрена (1965).[2]
Још један од научних праваца којим се бавио професор јесте оријенталистичка компаратистика, у оквиру које је пружио драгоцене прилоге двема обимним студијама Насредин-хоџин проблем (1934) и Утицај истока на Гетеа (1939). Професор Бајрактаревић проучавао је утицаје и везе европске и оријенталне литерарне баштине, а у другој поменутој студији исцрпно обрађује утицаје персијске поезије и Хафиза на настанак Гетеовог Западно-источног дивана.
Иако се није много бавио турском књижевношћу, међу радовима се ипак може издвојити Победа народног језика и стиха у турској поезији (1954), у којем је професор представио преломни тренутак у развоју новије турске литературе.
За (Лајден, 1932-1936) написао је неколико десетина чланака, а био је и сарадник многих домаћих и страних стручних часописа, међу којима су (Берилин), (Берлин), (Лајден), (Визбаден) и Прилози за оријенталну филологију (Сарајево).
Професор Бајрактаревић био је члан у Паризу, међународног одбора оријенталиста за издавање у Лајдену, и сарадник европског издања Исламске Енциклопедије.[3]
- ,
- ,
- Фицџералд и Омер Хајам (1927)
- Српска песма о Мухамедову рођењу, Гласник Скопског научног друштва, 1927, стр. 189—202.
- Рустем и Сухраб, епизода из Фирдусијеве Шахнаме (са студијом о Фирдусијевом животу и делима), СКЗ, 1928, .
- Насредин-Хоџин проблем, Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, 1934, књ. , св. 1—2.
- Турски документи манастира св. Тројице код Плевља, Споменик СА, 1936, .
- О нашим Мевлудима и Мевлуду уопште, Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, 1937, књ. , св. .
- Утицај Истока на Гетеа (1939)
- Слични стихови Лазе Костића и Џемила о љубави пре рођења (1958-1959)
- Један англосаксонски класик персијског порекла (1962)
- Хајам код нас (1963)
- Омер Хајам - највећи светски песник катрена (1965)
- Из персијске поезије (1971)
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
