Фебруарска револуција
From Wikipedia, the free encyclopedia
Фебруарска револуција је прва од две револуције у царској Русији 1917. Догодила се између 8. и 12. марта (23. и 27. фебруара по јулијанском календару) 1917. године и њена непосредна последица је абдикација цара Николаја II, колапс Руске империје и крај династије Романов. Некомунистичка руска привремена влада кнеза Георгија Лавова је заменила царску власт. После Јулских дана Лавова је наследио Александар Керенски. Привремена влада је био савез између либерала и социјалиста који су желели да подстакне политичке реформе, стварање демократски изабране извршне и Уставотворну скупштину.
Фебруарска револуција | |||
---|---|---|---|
Део Руске револуције | |||
Протести у Петрограду, март 1917. | |||
Датум | 8–16 марта 1917. (23. фебруара–3. марта 1917. по старом календару) | ||
Локација | |||
Резултирало | Победа Револуционара | ||
Стране у цивилном сукобу | |||
Водеће фигуре | |||
Ова револуција се одиграла предвођена комунистичким револуционарима предвођених Лењином и подржаним од стране Немачког царства, с којим је Русија била у рату. Напетости које су настале током дугог периода коначно су се разбуктали у револуцију, а град Санкт Петербург (преименован у Петроград за време Првог светског рата) је постао жариште тих активности.
Фебруарску револуцију је пратила Октобарска револуција, којом је успостављена бољшевичка власт и промена у социјалној структури Русије, која је утрла пут за настанак Совјетског Савеза.[1]