Фауна Новог Зеланда
From Wikipedia, the free encyclopedia
Фауна Новог Зеланда је специфична острвска фауна, која се развијала у изолованости од остатка света. Карактеристична је по одсуству аутохтоних сисара, великом броју ендемичних птица, од којих су многе нелетачице, прастарим гмизавцима туатарама, примитивним врстама жаба, ендемичним речним рибама, џиновским инсектима ветама и многим другим занимљивим бескичмењацима.
Нови Зеланд се одвојио од Гондване пре 82 милиона година. Тада се сисари још нису развили у значајну животињску групу, па су одсуствовали са ових острва. Касније су ваздушним путем стигли слепи мишеви, а воденим морски лавови. С друге стране, због изолованости је на Новом Зеланду преживео „живи фосил“ туатара. Услед одсуства сисара, а самим тим и грабљивица, многе птичје врсте које су се храниле на тлу, изгубиле су способност летења, пошто им лет није био потребан. Неке од њих су достигле огромне димензије, попут џиновске мое.
Доласком човека, почело је изумирање аутохтоне фауне. Многе врсте су ишчезле као последица људског лова или су страдале од алохтоних животињских врста, које је интродуковао човек. Прво су на Нови Зеланд стигли Маори. Наишли су на изобиље лако доступне хране и истребили велики број птица нелетачица. Са њима су стигли и други грабљивци — полинезијски пацов и пас. Након усељавања Европљана, структура фауне се потпуно променила на штету аутохтоних животиња. Досељеници су пренели велики број врста из Европе, Аустралије и других континената. Поред тога, почело је драстично уништавање станишта животиња. Многе новозеландске врсте су данас на ивици изумирања.