Утрехтска унија

За друге употребе, погледајте страницу Утрехтска унија (вишезначна одредница).

Утрехтска унија (хол. ) представља споразум потписан 23. јануара 1579. године између неколико низоземских провинција. Овим споразумом провинције су се договориле да ће удружити силе како би протерали Шпанце из земље, а притом је регулисан и низ државних питања на пољу одбране, опорезивања и вероисповести. Стога се овај споразум може сматрати претечом устава.

Утрехтска унија (светлоплава)

За овај споразум се такође користи и назив „Проширена Унија“ због тога што чини допуну такозваној „Општој унији“ из 1576. године (Хентски мир). Прве провинције које су потписале споразум биле су Хелре и Зутфен, Холандија, Зеланд, Утрехт и Хронинген (Гронинген) са околином (Омеланден). Касније су им се још прикључили Хент, Најмеген, Арнем, Фризија, Венло, Амерсфорт, Ипер, Антверпен, Бреда, Бриж са околином (het Brugse Vrije), Лир и Дренте. Брабантски градови Хертогенбос и Лувен нису се прикључили Утрехтској унији јер су били под шпанском влашћу. Хертохенбос се у почетку прикључио обема унијама али је након Побуне мачевалаца остао само у Арашкој унији.

Унија се 1581. отцепила од Шпаније, а Вестфалским миром 1648. добила независност и потом прихватила назив Холандија према највећој и најбогатијој провинцији.

Споразум

Споразум је потписан 23. јануара у главној сали Утрехтске катедрале која данас представља аулу Универзитета у Утрехту. Коначна верзија споразума је адаптација нацрта Флориса Тина (Floris Thin). Први који је потписао споразум био је Јан од Насауа, а после њега то су учинила и четири племића од којих је сваки био представник једног округа (kwartier) у Хелреу (између осталих и представник Зутфена), међутим, ти племићи уопште нису имали овлашћење да то учине. Споразум су последњи потписали представници Холандије, Зеланда, Утрехта и Омеландена.

Склапањем Утрехтске уније, између осталог, је установљено следеће:

• У спољној политици ће све прикључене провинције деловати као једна јединствена провинција: у унутрашњој политици свака провинција задржава привилегије;
• Основана је заједничка војска: овим споразумом такође је регулисано и увођење обавезне војне службе;
• Провинције ће се међусобно подржавати у борби
• Све провинције ће заједно сносити половину трошкова за финансирање одбране пограничних градова, због чега је уведен посебан порез;
• Градови су обавезни да пруже смештај гарнизонима. Ове трошкове провинције ће заједнички сносити;

У Холандији и Зеланду донет је закон о верским слободама. Преостали градови и провинције добили су слободу да самостално воде верску политику. У 'Декларацији' потписаној 1. јануара 1579. године се наводи да пријатељски наклоњени градови и провинције које желе да остану католичке нису ускраћене за учествовање у Унији. Споразум даље садржи одредбе о томе које се одлуке морају изгласати једногласно а које од стране већине. Такође је утврђена и позиција намесника (stadhouder) као и начин на који би се требало опходити према потенцијалним разликама у мишљењу.

Спољашње везе