Утврђивање очинства је утврђивање оца детета на основу правне претпоставке о очинству мужа мајке детета, која ће биће потврђена и чињеницом његовог биолошког очинства, јер је брак потпуна животна – а тиме и сексуална – заједница мушкарца и жене. Да се, нешто што се најчешће или редовно дешава у животу не би утврђивало у сваком поједином случају.[1] Како би се у бројним случајевима, избегла техника правне претпоставке, судску праксу треба учинити таквом да се утврђивање брачног очинства мора заснивати на једноставнијем, поузданијем и ефикаснијем начину какав је генетички тест (чија прецизност је обично у распону од 99,999% до 99,99999%)[2][3]
Утврђивање очинства је ништа друго до поступак оспоравања брачног очинства, јер има за циљ утврђивање материјалне истине о пореклу детета од оца и, према томе, усклађивање правног с фактичким стањем.[4]
Према позитивном породичном праву већине земаља тужбу за оспоравање брачног очинства могу подићи:[5]
Дете — ако оспорава да му је природни отац онај мушкарац који се по закону сматра његовим оцем, без обзира на рок.[6]
Мајка детета — ако оспорава истинитост претпоставке да је њен муж отац детета које је она родила у браку или у року од 300 дана од дана престанка брака смрћу њеног мужа. Рок за тужбу мајке детета износи годину дана од дана сазнања да њен муж није отац детета, а тужба се може поднети најкасније у року од 10 година од рођења детета.[6]
Муж мајке — који је заинтересован да се утврди како он није биолошки отац детета које је у браку са њим родила његова супруга. Према српском праву, уместо мужа мајке који је лишен пословне способности, тужбу за оспоравање очинства може подићи његов старатељ уз одобрење органа старатељства.[7]
Мушкарац који тврди да је отац детета — има право да оспори претпоставку о брачном очинству детета. Међутим, не може сваки мушкарац који себе сматра биолошким оцем детета рођеног у браку оспорити очинство мужа мајке. Право на тужбу има само онај мушкарац који истом тужбом тражи и утврђивање сопственог очинства.[8] Рок за тужбу износи годину дана од дана сазнања.
Према позитивном породичном праву многих земаља оспоравање очинства није уопште дозвољено:[9]
после смрти детета,
после усвојења детета,
када је очинство утврђено правоснажном судском пресудом.
Трошкови утврђивања очинства у Србији износе (у просеку) за:[10]
оца и једно дете 25.000
свако додатно лице (дете, мајка итд.) 7.000
налаз који важи на суду 5.000
За пренатално утврђивање очинства цене не укључују узимају узимање узорка хориона, амниона или крви из пупчане врпце - ове узорке узима искључиво гинеколог и додатно се наплаћује.[10]
Марија Драшкић, Оспоравање и утврђивање очинства пресудом на основу признања: незаконита пракса Београдских судова, Анали Правног факултета у Београду, година LV, 1/ 2007. стр. 120–135