Уб

За другу употребу, погледајте страницу Уб (река).

Уб је градско насеље у Србији у општини Уб у Колубарском округу. Према попису из 2022. имао је 6.684 становника^[1] (према попису из 2011. било је 6.191 становник).

Уб
Панорама Уба
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Колубарски
Општина	Уб
Становништво
— 2011.	6.684
Географске карактеристике
Координате	44° 27′ 13″ С; 20° 04′ 16″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	162
Уб Уб на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	14210
Позивни број	014
Регистарска ознака	UB/УБ

Овде се налазе Библиотека „Божидар Кнежевић” и Музичка школа „Петар Стојановић” Уб.

Историја

Први трагови боравка људских заједница на подручју данашње општине Уб су нађени у Трлићу, Калиновцу и Бргулама, из времена Винчанске културе, око 5.000 година п. н. е, а у насељу Чучуге има налаза из бронзаног доба.

Први помен Тамнаве даје антички писац Јорданес, под именом Flumen Niger, што је касније довело до словенског назива Тамнава (од тама). Први писани помен Уба је споразум у Тати, маја 1426. године, између угарског краља Жигмунда и деспота Стефана Лазаревића. Рани писани извори смештају Уб између данашњих села Гуњевац и Совљак.

Име места највероватније потиче од латинског Urb, што значи град, место, док постоје легенде да је место настало у време кнеза Коцеља, и добило име по његовом брату Славољубу, и да је временом скраћивано док није остало само Уб.

Народне етимологије, без историјске подлоге наводе разне теорије настанка имена Уб. По једној, име је пренесено из Русије, где наводно има више насеобина са тим именом, наводећи паралелу са реком Об. По другој се приповеда како је неки турски војник, погођен пушком, успео да изусти само „Уб...”, не дорекавши „Убише ме!”, па на месту његове погибије назваше место Уб.

Географија

Подруч­је Уба је у рав­ни­чар­ском и бре­жуљ­ка­стом те­ре­ну у гор­њем то­ку ре­ка Там­на­ве, Уба и Ко­лу­ба­ре. Пре­ци­зни­је, у се­ве­ро­за­пад­ном де­лу цен­трал­не Ср­би­је из­ме­ђу ре­ке Са­ве и Ко­лу­ба­ре, у плод­ној там­нав­ској рав­ни­ци на­ла­зи се атар оп­шти­не Уб. Гра­ни­чи се са оп­шти­на­ма Обре­но­вац, Лазаревац, Лај­ко­вац, Ва­ље­во, Ко­це­ље­ва и Вла­ди­мир­ци. Под­руч­је оп­шти­не за­хва­та те­ри­то­ри­ју од 456,7 km² или 0,81% те­ри­то­ри­је Ср­би­је, где у 38 на­се­ља жи­ви 33.999 ста­нов­ни­ка или 0,63% ста­нов­ни­ка Ср­би­је. Ста­нов­ни­штво жи­ви у 38 на­се­ља од ко­јих су 37 се­ла и град Уб. Уку­пан број до­ма­ћин­ста­ва је 10.399. Про­сеч­на ве­ли­чи­на по­се­да из­но­си 3,4 ha по до­ма­ћин­ству. На под­руч­ју оп­шти­не по­сто­је 36 се­о­ских ка­та­стар­ских оп­шти­на и јед­на град­ска ка­та­стар­ска оп­шти­на. Под­руч­је је по­ве­за­но ва­жним са­о­бра­ћај­ни­ца­ма са окру­же­њем и Бе­о­гра­дом, а уско­ро ће про­ћи и ауто­пут Бе­о­град–Ју­жни Ја­дран. Бли­зи­на глав­ног гра­да и из­гра­ђе­на пут­на ин­фра­струк­ту­ра и ње­но оса­вре­ме­ња­ва­ње су би­тан фак­тор укуп­ног еко­ном­ског раз­во­ја. Бо­га­ти кул­тур­но-исто­риј­ски са­др­жа­ји, ма­на­сти­ри, цр­кве и спо­ме­ни­ци, тран­зит­ни пу­те­ви и шум­ско-лов­ни по­тен­ци­ја­ли омо­гу­ћа­ва­ју раз­вој агро­е­ко­ту­ри­зма. До­хо­дак по ста­нов­ни­ку из­но­си 52% од про­сеч­ног до­хот­ка Ср­би­је. До­хо­дак из по­љо­при­вре­де је око 46%, ин­ду­стри­је 25%, тр­го­ви­не 16% и оста­лих де­лат­но­сти 13%.

• 
• 
• 
• 

У ноћи 4/5. децембра 1938. изгорела је зграда пореске управе, са свим књигама. Још исте ноћи су ухапшени шеф управе и још неколико лица.^[2]

Спорт

• ФК Јединство Уб, фудбалски клуб основан 1920. године
• КК Уб, кошаркашки клуб основан 1978. године
• РК Уб, рукометни клуб основан 1958. године

Дешавања у граду

• Летња отворена сцена ”Убске вечери" (јул - август)
• Турнир у малом фудбалу Д. М. Карели (август)
• Међународни салон фотографије природе (октобар)
• Позоришни фестивал Repassage fest
• Фестивал дечјег позоришног стваралаштва
• Фестивал музичке школе "Петар Стојановић"^[3]

Демографија

У насељу Уб живи 6314 становника, од чега стално пребивалиште има 6164, док су 119 становника на привременом раду у иностранству. Просечна старост становништва износи 37,3 година (36,2 код мушкараца и 38,3 код жена). У насељу има 2103 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,00.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Демографија[4] Година Становника 1948. 1.770 1953. 2.176 1961. 2.592 1971. 3.650 1981. 4.819 1991. 5.797 5.511 2002. 6.018 6.278 2011. 6.191

Етнички састав према попису из 2002.‍[5]
Срби			5.919	98,35%
Југословени			11	0,18%
Роми			9	0,14%
Хрвати			6	0,09%
Чеси			4	0,06%
Македонци			2	0,03%
Црногорци			1	0,01%
Украјинци			1	0,01%
Словенци			1	0,01%
Словаци			1	0,01%
Руси			1	0,01%
Немци			1	0,01%
Муслимани			1	0,01%
Мађари			1	0,01%
Буњевци			1	0,01%
Бугари			1	0,01%
непознато			41	0,68%

Становништво према полу и старости^[6]

	м			ж
?	26			24
80+	22			42
75—79	47			79
70—74	97			143
65—69	128			172
60—64	111			153
55—59	101			112
50—54	210			231
45—49	304			281
40—44	269			287
35—39	192			242
30—34	171			222
25—29	202			200
20—24	209			212
15—19	234			231
10—14	230			239
5—9	177			172
0—4	121			125
Просек :	36,2			38,3

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 563 657 904 1.234 1.633 1.898 1.993

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек Број домаћинстава 378 403 390 565 172 64 15 2 2 2 3,02

Домаћинства

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	2.323	681	1.479	77	71	15
Женски	2.631	593	1.497	389	137	15
УКУПНО	4.954	1.274	2.976	466	208	30

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	1.247	44	2	77	329
Женски	1.076	25	0	26	250
УКУПНО	2.323	69	2	103	579
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	38	83	187	57	90
Женски	22	34	230	60	24
УКУПНО	60	117	417	117	114
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	5	48	79	55	26
Женски	13	39	61	114	101
УКУПНО	18	87	140	169	127
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	36	0	0	91
Женски	26	0	0	51
УКУПНО	62	0	0	142

Становништво по делатностима које обавља

Познати Убљани

Неки од познатих Убљана:

• Драган Џајић
• Бранислав Петронијевић
• Душан Савић
• Раша Плаовић
• Божидар Кнежевић
• Љубиша Јоцић
• Александар Поповић
• Војислав Танкосић
• Светомир Николајевић
• Радосав Петровић
• Станко Суботић
• Немања Матић
• Ратко Чолић
• Михаило Маџаревић

Референце

1. „Коначни резултати пописa становништва, домаћинстава и станова 2022. (књига 1, национална припадност општине и градови)”. popis2022.stat.gov.rs. Приступљено 9. 7. 2023.
2. "Политика", 6. дец. 1938
3. „Фестивал”. ШОМО „Петар Стојановић” Уб. Архивирано из оригинала 5. 4. 2023. г.
4. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
5. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
6. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

• Убски портал, сајт који прати актуелна збивања у Убу и Тамнавском крају
• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација ()
• Званична презентација Општинске управе
• Трг у Убу уживо