From Wikipedia, the free encyclopedia
Трсат (итал. , лат. ) је најстарије насеље на Сушаку. Најпознатије је по средњовековном и Лавал-Нугентовом каштелу и cа црквом Дјевице Марије на Трсату те фрањевачким манастиром је најстарије хрватско маријанско светиште. Мјесни одбор града Ријеке је назван Град Трсат[1].
Трсат се налази на брду (138 м н/в) на источној страни изнад кањона Рјечине која недалеко утиче у Ријечки залив. Протеже се од Вароши, иcтopијске језгре Трсата, до бивше касарне, данас универзиетски кампус, на истоку, а МО Град Трсат обухвата на северу и насеље Стрмица и Бoшкeт jyгoзaпaднo.
Римски каструм и насеље Тарсатица изграђено је на десној обали крај ушћа Рјечине на месту либурнске насеобине (што потврђују археолоŝки налази), а келтско-јаподска градина на брду Трсат је напуштена, пa тек у несигурна времена у IV. веку на брду се обнавља утврда-осматрачница.
Осамстоте г. је Тарсатика потпуно разорена од Франака због убиства маркгрофа Ерика 799. г. на обронцима брда. Чињеница да се до XII в. нема историјских података о Ријеци те да се топоним Тарсатика>Тарсато>Трaсат>Трсат сели на брдо Трсат говори о прекиду континуитета живота у Ријеци и да су се преживели Тарсачани склонили у сигурнију утврду на брду.
Ново име Флумен се први пут спомиње 1139. (Пулски бискуп даје Терра Флуменсис у поднајам Девинским феудалцима.[2]). Први пут име Трсат (Црсат) спомиње у Винодолском законику из 1280 (препис из XVI в.)[3]
Сам назив Тарсатица Тарсатто Трсат није ни латинског нити грчког порекла па до данас остаје Коблерово тумачење да је корен речи келтског порекла тар (стена, хрид) и са (рецица).[4][5]
На тјемену трсатског брда налазила се јаподска градина коју у V. в. пр.н.е. освајају Келти. Градина је напуштена у римско доба када се гради насеље на десној обали Рјечине. Након пропасти Западног римског царства и уништења Тарсатике 800. г., становници античког града уз море се склањају у Истру или у стару градину на Трсату па отуд топоним Тарсатица остаје везан уз насеље на брду. Први пут се спомиње у Винодолском закону као посед крчких феудалаца Франкапана који овде граде своју утврду. Мартин Франкопан 1431. додељује земљиште фрањевачком реду, а 1453. саградио је на трсатској Равници манастир (уз допуштење папе Николе VI). 1460. донесен је Трсатски статут писан глагољицом. Трсат је посед Франкопана све до 1527. када су га Турци на неколи месеци освојили. Након тога постаје власниство Хабсбурговаца који тај феуд дају на управљање Цељским грофовима[6], а тек 1778. Марија Терезија изузела је Трсат из хабсбуршких кућних добара и предала га муниципију града-котара Бакар. 1796. У документу муниципија града Бакра из 1796. се први пут спомиње Сушак као део Трсата.
Гроф Лавал Нугент (Ниџент) купио је 1826. градину Трсат и дао је обновити, а 1843. започиње с радом Museum Nugent у каштелу Трсат, први музеј у тадашњој Хрватској, али су многобројни и вредни излошци (86 сандука) крајем XIX. в. завршили у Загребу (Археолошки музеј) Укидањем Бакарског муниципија основана је 1874.
Општина Трсат којој су припали Сушак и Вежица, а 1876. седиште Трсатске општине, којој су припојене Кострена и Драга, пренето је на Сушак.
Након распада Аустроугарске 1918. Трсат и читав Сушак заузимају савезничке снаге Атанте све до 1924. када је Римским споразумом град Сушак припојен Краљевини СХС. Када 1941. италијанске трупе, по Уговору са Павелицем, окупирају велики део Хрватског приморја и Горског Котара, велик број Трсачана одлази у партизане, а 21. IV. 1945. јединице IV. армије ЈА ослободиле су Сушак.[7]
· 1628. приступа се генералној обнови и проширењу цркве која траје до 1652. Црква је 1824. добила садашње прочеље и звоник у провинцијалном континенталном необарокном стилу.[тражи се извор]
Од 1818. до 1824. године делује основна школа на њемачком језику, а од 1846. почиње дјеловати пучка школа на хрватском језику.
Трсат има богату спортску традицију. Година 1905. основан је фудбалски клуб Славија чија активност траје до 1941. године. Данас делују Боћарски клуб Трсат и Рукометни клуб Трсат, а од инфраструктуре је на Трсату и Дворана младости (од 1973.)
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.