From Wikipedia, the free encyclopedia
Традиционалне играчке од дрвета на подручју Хрватског загорја један је од примера како се некада живело и забављало у домовима у време када није било рачунара и интернета. Играчке су израђене од локалног дрвета, посебно меких врста липе, јавора, врбе или букве, рађене су ручно, коришћењем вештина и шаблона од картона, која су данас заштићена вештина и драгоцено наслеђе.[1][2][3][4][5][6][7][8]
Традиционалне играчке од дрвета на подручју Хрватског загорја | |
---|---|
Нематеријално културно наслеђе | |
Регион | Хрватско загорје |
Предлагач | Република Хрватска, Министарство културе |
Датум уписа | 2007. |
Светска баштина Унеска | |
Листа уписа | УНЕСКО |
Унеско ознака | Репрезентативна листа нематеријалног културног наслеђа човеченства |
Датум уписа | 2009. |
Веб сајт | Министарство културе РХ |
Појавом индустријализације ова вештина је готово нестала, али љубав појединаца према обради дрвета је сачувана у неколико села у Хрватском загорју.
Релевантну валоризацију израде специфичних дрвених дечјих играчака верификовале су овлашћене установе и организације у Хрватској. Министарство културе Републике Хрватске, на основу документације утврдило је 2007. године умеће израде традиционалних дечјих играчака Хрватског загорја као културно добра и уписало га у Регистар културних добара Републике Хрватске.[9]
УНЕСКО-ов Одбор за нематеријалну културну баштину света унео је 2009. године на Репрезентативну листу нематеријалне културне баштине света дрвене играчке Хрватског загорја. Уписом на Листу заштићених културних добара потврђене су активности на очувању, заштити, презентацији и ревитализацији традицоналних вредности и створени су бољи и бржи услови за научно-стручна изучавања на изради артефаката који се све више губе и нестају пред снажном индустријализацијом и дигитализацијом модерног времена.[9]
На територију Републике Хрватске уназад више година спроведено је истраживање на терену на тему очуваности вештине израде дечијих дрвених играчака, које је обухватило Крапинско-загорску жупанију.[10] Села у којима се и данас израђују дрвене играчке су Лаз Стубички, Лаз Бистрички, Горња Стубица, Тугоница и маријанско светиште Марија Бистрица.[11]
Карактеристично је да ове предмете израђују мушкарци, а жене их осликавају и украшавају, цветним и геометријским мотивима.
У бази Центра за традицијске обрте, знања и вештине Републике Хрватске уписано је 24 мајстора познаваоца вештине израде дрвених играчака. Међутим број учесника у изради је много већи јер у свакој породици појединог мајстора и женски део породице - баке, мајке, жене, а понекад и старија деца, учествују у изради дрвених играчака „финиширањем“ појединог производа, односно бојањем и украшавањем.[1]
Своје производе мајстори су некада пласирали преко Прве хрватске сељачке задруге за кућну радиност и промет дјечјим играчкама, основане 1934. године која је бројала преко 30 домаћинстава. Задруга је престала са радом 1950-их година. Ови производи остали су и данас препознатљиви и претежно се продају:
Мајсторе и познаваоце вештине етнолози деле у неколико група према предметима које израђују, на:[11]
Према статусу, мајстори се деле у три групе:[11]
Материјал за израду играчака мајстори најчешће прибављају у приватним шумама, а користе дрво липе, букве и јавора.[13]
Мотиви и облици ових играчака представљају предмете из свакодневног окружења.[9]
Поједини мајстори специјализирали су се за израду кућног инвентара: кревета, столова и столица, столчека, ормара, комода, креденца или граденце, шкрињице, зипке за бебе, зибељке. Умањени упорабни предмети такође су се израђивали у облику дрвених играчака: корито, рифљача за прање рубља, тачке и дечја колица.[1]
Надахнути природом и властитим окружењем, мајстори израђују лептире, коње, жуне и патке или кокоши које кључају. Према казивањима Стјепана Храстовића на Лазу су педесетих и шездесетих година 20. века осим аутомобила, запрега и других превозних средстава израђивали и магарце с напртњачама и кломпе - држаче мањих боца за потребе сувенирница на јадранској обали.[11][9]
До данас се одржала израда кола, коња са запреге, возова, камиона, авиона, хеликоптера, трамваја.
Према традицији, у Хрватском загорју мушкарци су израђивали играчке, а жене су осликавале (цинфрале) играчке алатом који су у прошлости жене на Лазу саме измислиле - пресавијена метална кутијица од пасте за ципеле, а зове се тисица.[11]
Дрвене играчке без украса, некада су израђивале у свакој загорској кући. Њима су се деца играла у кући уз породичну ватру или на пашњаку на задружном имању.[1]
Деци су ове играчке правили родитељи и старија браћа и сестре. Израђивале су се фрулице, свирала, праћке, шприцеви, лутка на канапу, дрвени пиштољ, пистола, лук и стрела, зврк, крчаг, од љуске ораха и многе друге.[11]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.