Томас Џеферсон
3. председник САД (1801—09), 2. потпредседник САД (1797—1801) / From Wikipedia, the free encyclopedia
Томас Џеферсон (енгл. ; Шедвел, 13. април 1743 — Шарлотсвил, 4. јул 1826) био је један од оснивача САД, главни аутор Декларације о независности (1776) и трећи Председник Сједињених Држава (1801—1809).[1] Почетком Америчке револуције служио је у континенталном конгресу представљајући државу Вирџинију, а након тога служи као њен ратни гувернер (1779—1781). Након што је рат окончан средином 1784. године Џеферсон је постао дипломата у Паризу. Марта 1785. постаје амерички министар у Француској. Био је први амерички Државни секретар (1790—1793) под вођством тадашњег Председника Џорџа Вашингтона. Са блиским пријатељем Џејмсом Медисоном основао је демократско-републиканску странку, те из Вашингтоновог кабинета касније дао оставку. Године 1796. изабран је за Потпредседника Сједињених Држава након што је изгубио председничку трку од Џона Адамса. Џеферсон и Адамс нису се слагали, па је Џеферсон заједно са Медисоном у тајности написао Резолуције Кентакија и Вирџиније.
Томас Џеферсон | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Датум рођења | (1743-04-13)13. април 1743. | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Место рођења | Шедвел, Колонија Вирџинија | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Датум смрти | 4. јул 1826.(1826-07-04) (83 год.) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Место смрти | Шарлотсвил, Вирџинија, САД | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Држављанство | Американац | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Религија | Хришћанство (неортодоксно), теизам, деизам | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Супружник | Марта Вејлиз (у браку од 1772; умрла 1782) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Политичка странка | Демократско-републиканска странка | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Потпис | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
У ономе што је сам назвао Револуцијом 1800. године, Џеферсон је изабран за Председника Сједињених Држава, те је заслужан за куповину великог дела територије данашње државе Луизијане од Француске (1803), а такође је послао и експедицију Луиса и Кларка (1804—1806) да истраже територију новог запада. Његов други председнички мандат углавном су означиле невоље, као што је пропало суђење за издају његовог бившег Потпредседника Арона Бера. Уз ескалацију проблема са Британијом, која је претила Америци обуставом доставе преко мора, у привредном рату који је уследио покушавао се изборити са низом Закона о ембаргу које је донио, а који су само додатно наштетили америчкој трговини. 1807. године, Председник Џеферсон је у Закон ставио члан о забрани увоза робова у Сједињене Државе. Иако се у научним истраживањима и школским уџбеницима Џеферсон и данас сматра једним од највећих америчких председника, од друге половине 20. века многи историчари су га критиковали управо због питања ропства.[2]
Џеферсон је био полиглота, који је течно говорио пет језика и био заинтересован за подручје науке, изума, архитектуре, религије и филозофије, што га је довело до оснивања Универзитета у Вирџинији након што му је истекао други председнички мандат. Сам је дизајнирао своју велику палату у Шарлотсвилу коју је назвао Монтичело. Иако није био добар говорник, Џеферсон је био вешт писац и често се дописивао са многим угледним људима из Америке и Европе за свога живота.[3]
Иако је у свом власништву држао стотине робова, Џеферсон се читавог живота противио институцији ропства сматрајући контрадикторним идеје о заједничком ропству и слободи те њихове некомпатибилности с главном идејом америчке револуције. Ипак, историчари су се често налазили на супротним странама у вези Џеферсонове посвећености и искрености о антиропству. Након што је Марта Џеферсон умрла 1782. године (његова супруга са којом је био у браку 11 година), Џеферсон је до краја живота остао удовац; у свом браку имали су шесторо деце од којих је само двоје преживело детињство. Године 1802. појавиле су се приче да је Џеферсон такође отац деце Сели Хамингс, његове робиње. 1998. године, ДНК тестом открила се повезаност између њеног последњег детета и Џеферсонове породичне линије. Премда поједини историчари тврде да је могуће доказати да је неко други отац, већина је закључила да је Џеферсон имао дугогодишњу везу са Хемингсоновом и да је он управо отац најмање једног а највише шесторо њене деце.