![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d8/Opisthotonus_in_a_patient_suffering_from_tetanus_-_Painting_by_Sir_Charles_Bell_-_1809.jpg/640px-Opisthotonus_in_a_patient_suffering_from_tetanus_-_Painting_by_Sir_Charles_Bell_-_1809.jpg&w=640&q=50)
Тетанус
tetanus / From Wikipedia, the free encyclopedia
Тетанус је акутно обољење изазвано токсинима бактерије клостридујум тетани (лат. ) карактерисано грчевима мишића.[1] Клостридија тетануса производи јак неуротоксин, тетаноспазмин, који се везује за рецепторе нервних ћелија и спречава преношење инхибиторних сигнала из малог мозга на мишићне моторне неуроне. Као последица се јавља појачана мишићна активност у виду грчева и повећан мишићни тонус. У најчешћем типу грчеви почињу у вилици, а затим прелазе у остатак тела.[1] Сваки грч обично траје неколико минута.[1] Грчеви се јављају често током три до четири недеље.[1] Неки грчеви могу бити довољно јаки да преломе кости.[6] Остали симптоми тетануса могу да укључују температуру, знојење, главобољу, проблеме са гутањем, повишен крвни притисак и убрзан рад срца.[1][6] Појава симптома је обично три до двадесет један дан након инфекције.[1] Опоравак може трајати месецима.[1] Око десет посто случајева се покаже фаталним.[1]
Тетанус | |
---|---|
Синоними | Lockjaw |
![]() | |
Мишићни грчеви пацијента оболелог од тетануса. Слика Чарлса Бела, 1809. | |
Специјалности | Инфективна болест |
Симптоми | Мишићни спазам, грозница, главобоља[1] |
Време појаве | 3–21 дана након излагања[1] |
Трајање | Месеци[1] |
Узроци | [1] |
Фактори ризика | Пробијање коже[2] |
Дијагностички метод | На основу симптома[1] |
Превенција | Тетанус вакцина[1] |
Лечење | Тетанусни имунски глобулин, мишићни релаксанти, механичка вентилација[1][3] |
Прогноза | 10% ризик од смрти[1] |
Фреквенција | 209.000 (2015)[4] |
Смртност | 56.700 (2015)[5] |
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f0/Clostridium_botulinum.jpg/320px-Clostridium_botulinum.jpg)
Тетанус је узрокован инфекцијом бактеријом ,[1] који се обично налази у земљишту, пљувачки, прашини и стајњаку.[2] Бактерија обично улази кроз прекиде на кожи као што су посекотина или убодна рана загађеним предметом.[2] Оне производе токсине који ометају нормалне контракције мишића.[3] Дијагноза се заснива на присутним знацима и симптомима.[1] Болест се не шири међу људима.[1]
Тетанус се може спречити имунизацијом вакцином против тетануса.[1] Онима који имају значајну рану и који су имали мање од три дозе вакцине, препоручују се вакцинација и глобулин против тетануса.[1] Рану треба очистити и уклонити мртво ткиво.[1] Код заражених се користи тетанус имунолошки глобулин или, ако није доступан, интравенски имуноглобулин (ИВИГ).[1] Мишићни релаксанти могу се користити за контролу грчева.[3] Механичка вентилација може бити потребна, ако је отежано дисање особе.[3]
Тетанус се јавља у свим деловима света, али је најчешћи у врућој и влажној клими где земљиште има висок органски садржај.[1] У 2015. години забележено је око 209.000 инфекција и око 59.000 смртних случајева широм света.[4][5] Ово је мање од 356.000 умрлих 1990. године.[7] У САД се региструје око 30 случајева годишње, од којих готово сви нису вакцинисани.[8] Рани опис болести дао је Хипократ у 5. веку пре нове ере.[1] Узрок болести утврдили су 1884. године Антонио Карле и Ђиорђио Ратон са Универзитета у Торину, а вакцина је развијена 1924. године.[1]