Тертулијан
From Wikipedia, the free encyclopedia
Тертулијан, с пуним именом Квинт Септимије Флоренције, (око 160 — око 225)[1] био је хришћански апологета из Картагине.[2]
Учио је права у Риму, путовао је по Грчкој и Малој Азији, вратио се у Картагину и постао свештеник. Тертулијан је био један од најплоднијих писаца латинске хришћанске књижевности свог доба. Најпре је био многобожац да би око 197. године прихватио хришћанство.[3] Најкасније 207. постао је монтаниста.[4] Доста његових списа остала је сачувана до данас.
Кратко време по крштењу хришћанин, већи део зрелог доба је провео као монтаниста. Касније се чак говори и о тертулијанистима, што се некад тумачи да је дошао у раскорак и с монтанистичком већином. И поред свега, католичка и православна црква га сматрају једним од црквених отаца и битних раних хршћанских теолога. Берберског и феничанког порекла,[5][6][7][8][9] он је био први хришћански аутор који је произвео опсежни корпус латинохришћанске књижевности. Он је био ранохришћански апологета и полемичар против јереси, укључујући савремени хришћански гностицизам.[10] Тертулијан је назван „оцем латинског хришћанства“[11][12] и „оснивачем западне теологије“.[13]
Тертулијан је вероватно најпознатији по томе што је најстарији латински писац који користи израз Тројство ()[14], и даје најстарије постојеће формално излагање тринитарне теологије.[15] Он је написао своју тринитарну формулу након што је постао монтаниста, те је његова идеја у почетку одбачена као јерес од стране цркве, али је касније прихваћена као ортодоксија.[13] Доста његових списа остало је сачувано до данас.