Темперамент
From Wikipedia, the free encyclopedia
Темперамент или темпераменат (лат. temperare — „мешати”) јесте склоп урођених предиспозиција емоционалног доживљавања и реаговања. Темперамент је одређен наслеђем, телесном конституцијом и, посебно, грађом и функционисањем аутономног нервног и ендокриног система. Прву и најпознатију теорију и типологију темперамента дали су Хипократ и римски лекар Гален (2. в. н. е.).[1] Према овој теорији, у зависности од тога који од четири телесна сока преовлађује у организму, испољиће се један од четири типа темперамента: флегматичан (миран), колеричан (необуздан), меланхоличан (слаб) или сангвиничан (живахан).
Неки истраживачи указују на повезаност темперамента са формалним динамичким карактеристикама понашања, као што су енергетски аспекти, пластичност, осетљивост на специфична појачања и емоционалност.[2] Особине темперамента (као што су неуротицизам, друштвеност, импулсивност, итд) су различити обрасци понашања током целог живота, али су најуочљивији и највише проучавани код деце. Бебе се обично описују темпераментом, али лонгитудинална истраживања 1920-их су почела да утврђују темперамент као нешто што је стабилно током животног века.[3]