Тајна вечера (фреска)

Тајна вечера или Последња вечера (итал. ) једно је од најзначајнијих дела Леонарда да Винчија, а сматра је једним од највећих светских уметничких ремек-дела.^[1] Сликана техником фреске, настала је у периоду ренесансе, вероватно од 1494. до 1498. године. Неки коментатори сматрају да је то кључно за инаугурацију транзиције у оно што се данас назива висока ренесанса.^[2][3]

Тајна вечера

Последња вечера
Уметник	Леонардо да Винчи
Година	1498.
Правац	ренесанса
Техника	фреска
Димензије	460 × 880
Место	Санта Марија дела Грације, Милано

Вероватно 1494. године Леонардо да Винчи добија задатак да направи слику Тајна вечера у доминиканској цркви Санта Марија де ла Грације. Ту је цркву Војвода од Милана себи изабрао као породичну капелу и маузолеј, а 1492. године Браманте ју је делимично реновирао. Слика је требало да украшава северни зид цркве.

Интересантно је да на овој слици Тајне вечере, Јуда седи на истој страни стола са свим осталима, исто као и Исус Христос и апостоли, за разлику од традиционалног приказивања када седи на њима супротној страни.^[4]

Слика је преживела бомбашки напад савезника 1943; међутим влажни зидови унутар цркве, убрзо су узроковали константно погоршавање стања целе слике.

Комплексни и радикални поступак рестаурације је довршен у другој половини 1990-их, тако да је дело од тада опет доступно јавности.^[5]

Физичке карактеристике

Димензије овог дела су 8,8 x 4,6 m. Насликана је снажним слојем темпере од јаја на сувој подлози. Испод главног слоја слике, лежи груба композициона структура која је направљена црвеном бојом, уобичајено за оно време, како су се тада стварале картонске скице и други помоћни нацрти.

Последња вечера Леонарда да Винчија (слика на коју се може кликнути – користите курсор за идентификацију.)

Анализа уметничког дела

Студија главе Јуде (око 1495. године) у краљевској библиотеци у Виндзору.

Слика је позиционирана у задњи део једноставне велике просторије, а њена композиција сведочи о њеној великој духовној снази. Посматрачу фреска делује као изрез у зиду, који омогућује присуствовању великом историјском догађају. У позадини се виде прозори кроз које се назире пејзаж. Читава композиција је испуњена фигурама, али је истовремено уравнотежена. Фреска је ухватила моменат када Исус казује „Један од вас ће ме издати.“ Многи историчари уметности сматрају да се на композицију може гледати као на иконографску интерпретацију еухаристије јер Исус показује на хлеб и вино, док други суде да слика представља само објављивање издаје.

Перспектива „Тајне вечере“ има зорни угао у висини од 6 m. Међутим, то се данас не може са тачношћу утврдити јер је под био за више од једног метар повишен. Данас тачно одговара погледу човека који стоји на другом, наспрамном спрату куће, у раздаљини од око осам до десет метара од зида.

Анатомско-физиогноматски елеменат

Сваки од апостола је на фрески приказан у пози која карактерише његов карактер. Преиспитивањем детаља уочава се енормни труд који је сликар улагао у „Тајну вечеру“. Може се тврдити да је дело симбиоза трију елемената које је Леонардо разликовао приликом стварања, и то традицију, верност као елеменат који га разликује од многих других сликара- анатомско-физиогномски приступ. Да би овај аспект нагласио што најверније и најреалистичније он је студирао позе, изразе лица ликова и физиогномију многих својих савременика које је насликао. То доказују слова самог мајстора „Поставе су изведене на основу стварних људи од двора и на основу становника Милана из тога доба.“

Леонардо је схватио сликање ликова на „Тајној вечери“ као део својих анатомских истраживања и изучавања. Године које су претходиле је провео студирајући анатомије људске фигуре. Из доба око 1489. године потиче бројна студија која је посвећена анатомији људске лобање које се налазе данас у Краљевској библиотеци у Виндсору. Једна од првих и најупечетљивијих студија за ово дело се налази у Бечу у „Graphische Samlung Albertina“ и потиче из 1490. године.

Галерија

• 
• 
• 
• 
• 
• 

Референце

1. „Leonardo Da Vinci's 'The Last Supper' reveals more secrets”. sciencedaily.com. Приступљено 3. 3. 2014.
2. Frederick Hartt, A History of Art: Painting, Sculpture, Architecture; Harry N. Abrams Incorporated, New York, 1985, p. 601
3. Christoph Luitpold Frommel, "Bramante and the Origins of the High Renaissance" in Rethinking the High Renaissance: The Culture of the Visual Arts in Early Sixteenth-Century Rome, Jill Burke, ed. Ashgate Publishing, Oxan, UK, 2002, p. 172.
4. Bianchini, Riccardo (2021-03-24). „The Last Supper by Leonardo da Vinci – Santa Maria delle Grazie – Milan”. Inexhibit. Приступљено 2021-10-19.
5. „Santa Maria delle Grazie & The Last Supper”. Timeout.com. Приступљено 21. 12. 2012.

Литература

• Steinberg, Leo. Leonardo's Incessant 'Last Supper'". New York: Zone Books, 2001.
• Detailed review of Steinberg's 'Incessant Last Supper' at 3 Pipe Problem
• Bertelli, Carlo (новембар 1983). „Restoration Reveals The Last Supper”. National Geographic. св. 164 бр. 5. стр. 664—684. ISSN 0027-9358. OCLC 643483454.
• Zollner, Frank (2011). Leonardo da Vinci: The Complete Paintings. Cologne, Germany: Taschen.
• The Bible. „John 13:22”. Bible.com. Приступљено 20. 4. 2016.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• King, Ross (2012). Leonardo and the Last Supper. New York: Bloomsbury. ISBN 978-0802717054. Текст „page ” игнорисан (помоћ)
• Brambilla Barcilon, Pinin (1999). Leonardo: The Last Supper. Chicago, IL: University of Chicago Press.
• Marani, Pietro (2009). Leonardo da Vinci's Last Supper. Milan, Italy: Skira Editore.
• Brambilla Barcilon, Pinin (1999). Leonardo: The Last Supper. Chicago, IL: University of Chicago Press.
• Ames-Lewis, Francis (2012). Isabella and Leonardo: The Artistic Relationship between Isabella d'Este and Leonardo da Vinci, 1500–1506. New Haven, Connecticut: Yale University Press. ISBN 978-0-300-12124-7.
• Bambach, Carmen C., ур. (2003). Leonardo da Vinci: Master Draftsman. New Haven, Connecticut: Yale University Press. ISBN 978-1588390332.
• Chapman, Hugo; Faietti, Marzia (2010). Fra Angelico to Leonardo: Italian Renaissance Drawings. London, England: British Museum Press. ISBN 978-0-7141-2667-8.
• Ottino della Chiesa, Angela (1967). The Complete Paintings of Leonardo da Vinci. Penguin Classics of World Art. London, UK: Penguin Books. ISBN 978-0-14-008649-2.
• Clayton, Martin (2006). Ten Drawings by Leonardo da Vinci: An Exhibition to Celebrate the Eightieth Birthday of Her Majesty The Queen. Royal Collection Publications. ISBN 9-781902-163017.
• Covi, Dario A. (2005). Andrea del Verrocchio: Life and Work. Arte e archeologia: Studi e documenti. Florence, Italy: Leo S. Olschki Editore. ISBN 978-8822254207.
• Delieuvin, Vincent, ур. (2012). Saint Anne: Leonardo da Vinci's Ultimate Masterpiece. Milan, Italy: Officina Libraria. ISBN 978-8897737025.
• Kemp, Martin (2004). Leonardo. Oxford, England: Oxford University Press. ISBN 9-780192-806444.
•  ———  (2007). Leonardo da Vinci: The Marvellous Works of Nature and Man. Oxford, England: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-920778-7.
•  ———  (2011). Leonardo: Revised edition. Oxford, England: Oxford University Press. ISBN 978-0199583355.
•  ———  (2019). Leonardo da Vinci: The 100 Milestones. New York City, New York: Sterling. ISBN 978-1454930426.
• Marani, Pietro C. (2003). Leonardo da Vinci: The Complete Paintings. New York, New York: Harry N. Abrams, Inc. ISBN 978-0810991590.
• Pedretti, Carlo (1987). Leonardo Da Vinci: Drawings of Horses and Other Animals from the Royal Library at Windsor Castle. New York, New York: Johnson Reprint Corp. ISBN 978-0384452824.
•  ——— , ур. (1988). Achademia Leonardi Vinci: Journal of Leonardo Studies & Bibliography of Vinciana Vol. I–X. Villa La Loggia, Florence: Guinti. ISBN 978-0815001034.
•  ———  (2006). Leonardo: Art and Science. Surrey, England: Taj Books International. ISBN 978-1844060368.
• Pedretti, Carlo; Taglialagamba, Sara (2017). Leonardo da Vinci: the "Virgin of the rocks" in the Cheramy version: its history & critical fortune. Poggio a Caiano, Italy: CB edizioni. ISBN 978-8897644538.
• Rubin, Patricia Lee; Wright, Alison (1999). Renaissance Florence: The Art of the 1470s. London, England: National Gallery Publications. ISBN 978-1857092660.
• Shearman, John (1992). Only Connect: Art and the Spectator in the Italian Renaissance. Oxford, England: Oxford University Press. ISBN 978-0691655413.^{[мртва веза]}
• Solari, Ernesto (2016). Leonardo da Vinci Horse and Rider Il "Monumento" a Charles d'Amboise. Milan: Colibri Edizioni. ISBN 978-88-97206-33-0.
• Syson, Luke; Keith, Larry; Galansino, Arturo; Mazzotta, Antonio; Nethersole, Scott; Rumberg, Per (2011). Leonardo da Vinci: Painter at the Court of Milan (1st изд.). London, England: National Gallery. ISBN 978-1857094916.
• Zöllner, Frank (2019). Leonardo da Vinci: The Complete Paintings and Drawings (Anniversary изд.). Cologne, Germany: Taschen.

Спољашње везе

Спољашњи видео-запис

Leonardo's Last Supper, video, Smarthistory[1]

• Тајна вечера у високој резолуцији (16 билиона пиксела)
• The Last Supper - Very High Resolution zoomable version
• A Different Da Vinci Code Архивирано на сајту (30. јануар 2006)
• Leonardo da Vinci, Gallery of Paintings and Drawings
• Official Milanese "The Last Supper" site (English and Italian version)
• Leonardo da Vinci - The Last Supper Архивирано на сајту (19. мај 2011)
• John the Apostle in Art Архивирано на сајту (22. април 2006)
• Is that John or Mary Magdalene in the Last Supper? Архивирано на сајту (20. децембар 2016)
• Leonardo's Last Supper and the three layers
• John the Apostle in Art
• Leonardo da Vinci: anatomical drawings from the Royal Library, Windsor Castle, exhibition catalog fully online as PDF from The Metropolitan Museum of Art, which contains material on The Last Supper (see index)
• Zoomable version
• Tourist Information
• Tickets

1. „Leonardo's Last Supper”. Smarthistory at Khan Academy. Архивирано из оригинала 15. 02. 2014. г. Приступљено 11. 2. 2013.