From Wikipedia, the free encyclopedia
Сфрагистика (грч. - сфрагис / печат) или сигилографија (лат. - сигилум / печат) је помоћна историјска наука која се бави проучавањем развитка, израде и употребе печата. Сфрагистика је блиско повезана са сродним историјским дисциплинама, а посебно са дипломатиком, пошто се печати по правилу употребљавају за оверавање исправа, а такође и са хералдиком, пошто се на многим печатима налазе и грбови. Такође је блиско повезана и са нумизматиком, фалеристиком, вексилологијом и генеалогијом.[1][2]
Употреба печата позната је још из антике. Оријентални народи су их користили, а касније су од њих преузели Стари Грци и Римљани. Од Грка и Римљана у V вијеку печате примају германски народи, а преко њих се употреба печата шири на цијелу Западну и Средњу Европу. Почетком VI вијека почеле су се печатити исправе од пергамента што је поспјешило даљи развој печата. Од VIII вијека печат постаје општи знак овјере и потврде исправа свих тадашњих западноевропских и средњоевропских владара те византијских царева и римских папа. У Србији употреба печата јавља се још у вријеме династије Немањића у XIII вијеку, а највјероватније и много раније. То потврђују нова открића (види Печат кнеза Стројимира). Ти печати су били прво царско-византијског типа да би до XV вијека попримили све карактеристике западноевропских печата.
Разликујемо неколико врста печата:
Облици печата су исто тако раличити. Најчешће су округли али могу још да буду: јајолики, у облику крушке, срцолики, у облику крста, у облику штита и сл.
Према типу печати се дијеле на:
Према материјалу од кога су направљени дијеле се на:
Након смрти власника печатњак би се најчешће уништио ломљењем или урезивањем оштрих резова у печатну плоху. Породични печатњаци су често прелазили са оца на сина, а уништавали би се само кад би цијела лоза изумрла. Чување печата је било повјерено високим државним чиновницима, а у градовима начелницима. Фалсифицирање је било строго кажњиво (смртна казна, мучење, дуготрајна робија и сл). Ако би који печатњак нестао или био украден све исправе које су имале те печате биле би проглашене неважећим. Оне би постајале пуноправне опет кад би им се причврстили нови печати.
Власници печата у средњем и новом вијеку су били :
Иако се занимање појединих истраживача за старе српске печате јавило већ током 18. века, научни рад на њиховом проучавању разво се тек током 19. века, а додатни замах је добио током 20. века. Међу првим истраживачима који су поставили темеље српској сфрагистици био је Јанко Шафарик, а знатан допринос даљем развоју ове дисциплине дао је и Алекса Ивић.[3]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
