From Wikipedia, the free encyclopedia
Сухој (рус. ) је велики руски произвођач авиона. Компанија је најпознатија по својим војним авионима, али се однедавно полако оријентише и ка цивилном, комерцијалном тржишту.
| ОАО Сухој (рус. ) | |
|---|---|
 | |
| Пројектовање и производња | |
| Делатност | Аеронаутика, војна индустрија, ваздухопловство |
| Основано | 29. јул 1939. године Москва, Русија |
| Оснивачи | Павел Осипович Сухој |
| Седиште | Москва |
Руководиоци | Федоров Алексеј Инокентјевич |
| Производи | Војне и цивилне авионе |
| Услуге | пројектује војне и цивилне авионе |
Број запослених | 26.177 (2011) |
| Веб-сајт | |
Дана 29. јула 1939. Павел O. Сухој[1] је именован за главног пројектанта Фабрике авиона Nо135 у Харкову, са задатком да успостави масовну производњу ББ-1/Су-2 бомбардера. Истовремено, пројектни биро Сухој добио је званичне судске регистрације и од 1940. године се лоцира на аеродрому у Подмосковљу. У ратном периоду биро се премешта из Москве до краја рата, када се поново враћа у Москву. У периоду од 1940. до 1949. године у бироу се ради на пројектима неколико авиона: Су-6 и Су-8 оклопних јуришних авиона, и два прототипа ловаца Су-1 и Су-3 за борбу при високим брзинама и великим висинама. Ловац Су-7 је био опремљен ракетним акцелератором који је могао да се укључује и искључује у току лета. Први авион на млазни погон у овом бироу (уједно и први у Совјетском Савезу) је пројектован 1946, имао је ознаку Су-9, полетео са два РД-10 млазна мотора, а касније и његове модификације Су-11, са моторима ТР-Лиулка 1 - први руски млазни мотор.
До 1948. године била су завршена два авиона Су-15 и Су-17, били су то, у то време најсавременији авиони који су могли да достигну брзину звука (Мах 1). Авион Су-17 је био први совјетски суперсонични авион. Оба ова авиона су као први у свету били опремљени седиштима за катапултирање пилота у случају нужне потребе.
Без обзира на ове успехе, Влада је 1948-49. донела одлуку да смањи средства за развој војног ваздухопловства, па је сходно томе пројектантски биро Сухој затворен у новембру 1949. Међутим, после смрти Стаљина, 14. маја 1953, обновљен је пројектни биро Сухоја као ОКБ-1 (експериментални конструкторски биро-1). Новембра 1953. биро добија своју производну основу, да би у фебруару 1954, био преименован у ОКБ-51. У септембру 1953. су пријављена два пројекта нових авиона са стреластим (косим) крилима и делта (троугластим) крилима са суперсоничним брзинама од 1800 . У пролеће 1956. авион Су-7 са АЛ-7Ф мотором којим је пилотирао В. Н. Махалин постигнута је брзина од 2070 преко 2 Маха.[2] Експериментални авиони Т-431 и Т-405 (Су-9) поставили су неколико светских рекорда, а Су-9 је постао ловац-пресретач Су-11. После затварања пројекта „3 Маха“ Т-37 (Т-3М), са мотором на млазни погон П-15Б, нови ловац-пресретач Т-58 (Су-15), је стваран под маском модернизације авиона Су-11.
Експериментални бомбардер Т-4 пројектован за брзину преко 3 Маха, грађен је од титанијума и нерђајућег челика високе чврстоће, такође се по први пут у Совјетском Савезу на овом авиону примењује даљински систем управљања заснован на електромеханици и електроници. Верзија бомбардера Т-4 са променљивом геометријом крила Т-4М, је 1970. године победила на конкурсу за стратешки бомбардер, а Т-4МС је изашао победник на такмичењу за суперсонични извиђачки авион дугог домета, али је у серијску производњу отишао Тупољев Ту-160.
Серијски авиони као што су ловци-бомбардери Су-7Б и Су-17, тактички бомбардер Су-24 и јуришни бомбардер Су-25 донели су велику славу совјетској ваздухопловној индустрији, ови авиони поред тога што су коришћени у ВВС били су и значајан извозни посао Совјетског Савеза. Као круна ове етапе развоја ОКБ Сухоја је свакако, светски познат ловац Су-27. Његово пројектовање је започето под управом П. О. Сухоја, али су га завршили његови наследници.
После смрти П. О. Сухоја, ОКБ-51 добија и званично име према свом оснивачу и назива се „ОКБ Сухој“. Фирму наставља да води дугогодишњи блиски сарадник П. О. Сухоја, Јевгениј А. Иванов.[1] који је и за живота П. О. Сухоја обављао готово све менаџерске послове. На челу фирме је био од 1975. до 1983. године када га наслеђује Михаил П. Симонов[1] такође дугогодишњи пројектант фирме Сухој. Он води фирму до 1999. године када руковођење преузима Михаил А. Погосјан[1] такође стасао у фирми Сухој[3]
Овај период је био веома тежак за фирму „Сухој“ с обзиром да се распао Совјетски Савез, престало је државно субвенционирање пројеката, а то је најзначајнији део активности авио-индустријског комплекса какав је „Сухој“, у земљи је дошло до транзиције а због општег сиромашења земље изостале су и поруџбине војних авиона, тако да су се морали тражити и алтернативни производи. Но и поред тога АХК „Сухој“ је избацио серију веома добрих војних авиона Су-30; Су-32; Су-33; Су-34; Су-35; Су-37; Су-39; затим акробатске авионе Су-26; Су-29; Су-31; пољопривредни авион Су-38; школско-тренажни авион Су-49; путничке авионе Су-80; Сухој Суперџет 100; и на крају пројект суперсоничног пословног авиона Су-21.
Организационо „Сухој“ је постала холдинг компанија као отворено акционарско друштво које се састоји из више организационих делова тј. фабрика.
Авијациона холдинг компанија „Сухој“ (рус. ) има следећу структуру:[4]
По одлуци руске владе Авијациона холдинг компанија „Сухој“ је 2006. године интегрисана у нову „Уједињену авио-производну корпорацију“.
У дугогодишњој историји која је трајала више деценија, ОКБ Сухој је створио око 100 типова авиона и њихових модификација, од којих је више од 60 типова серијски произвођено, а укупан број произведених авиона је прешао бројку од 10.000 примерака. Више од 2.000 авиона испоручено је у 30 земаља широм света. Авионима са ознаком Су је постављено више од 50 светских рекорда. Попис авиона који су пројектовани и израђени у ОКБ Сухој приказани су надаље.
Војни авиони
|
Цивилни авиони
|
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
