![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/01/Presiden_Sukarno.jpg/640px-Presiden_Sukarno.jpg&w=640&q=50)
Сукарно
Први председник Републике Индонезије од 1945. године до 1967. године / From Wikipedia, the free encyclopedia
Сукарно, рођ. Кусно Сосродихараџо (инд. ;[1] Сурабаја, 6. јун 1901 — Џакарта, 21. јун 1970)[2] је био први и доживотни председник Индонезије и један од оснивача Покрета несврстаних.[3]
Сукарно | |||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
![]() Сукарно (1949) | |||||||||||||
Датум рођења | (1901-06-06)6. јун 1901. | ||||||||||||
Место рођења | Сурабаја, Холандска источна Индија | ||||||||||||
Датум смрти | 21. јун 1970.(1970-06-21) (69 год.) | ||||||||||||
Место смрти | Џакарта, Индонезија | ||||||||||||
Политичка странка | Индонезијска национална партија | ||||||||||||
| |||||||||||||
Потпис | ![]() | ||||||||||||
Сукарно је био вођа индонежанске борбе за независност од холандских колонијалиста. Он је био истакнути лидер Индонезијског националистичког покрета током колонијалног периода и провео је више од једне деценије у холандском притвору док га инвазионе јапанске снаге нису пустиле током Другог светског рата. Сукарно и његови колеге националисти колаборирале су како би прикупили подршку становништва за јапанске ратне напоре, у замену за јапанску помоћ у ширењу националистичких идеја. По предаји Јапана, Сукарно и Мохамад Хата прогласили су независност Индонезије 17. августа 1945. године, а Сукарно је именован за њеног председника. Он је предводио је Индонежане у отпору холандским реколонизационим напорима дипломатским и војним средствима све до холандског признања индонежанске независности 1949. Аутор Прамоедја Ананта Тоер једном је написао: „Сукарно је био једини азијски вођа модерне ере који је могао да уједини људе тако различитих етничког, културног и верског порекла без проливања капи крви“.[4]
Након хаотичног периода парламентарне демократије, Сукарно је 1959. успоставио аутократски систем назван „вођена демократија“ који је успешно окончао нестабилност и побуне које су угрожавале опстанак разнолике и распарчане земље. Почетком 1960-их Сукарно је повео Индонезију у левичарском правцу пружајући подршку и заштиту Комунистичкој партији Индонезије (ПКИ) што је антагонизовало војне слојеве и исламисте. Такође је започео низ агресивних спољнополитичких акција под окриљем антиимперијализма, уз помоћ Совјетског Савеза и Кине. Неуспех Покрета 30. септембра 1965. године довео је до уништења ПКИ погубљењима његових чланова и симпатизера у неколико масакр, при чему се процењује да је било 500.000 до 1.000.000 мртвих.[5]:3[6][7][8] Њега је 1967. заменио један од његових генерала, Сухарто, и он је остао у кућном притвору до своје смрти 1970.