Стефан Јакшић

Стефан Јакшић (рођ. око 1432. - ум. 1489.) је био српски племић и војвода у Српској деспотовини и Краљевини Угарској. Као син војводе Јакше Брежичића, који је био у служби српског деспота Ђурђа Бранковића, Стефан је заједно са братом Дмитром наследио породичне поседе, које је око 1464. године напустио, ради преласка у Угарску, где се заједно са братом прославио у борбама против Турака, тако да су ликови браће Јакшића остали упамћени у српској епској књижевности.^[1]

Стефан Јакшић
Војвода
Датум рођења	(1432-00-{{{day}}})1432.
Место рођења	Јагодина, Српска деспотовина
Датум смрти	1489.(1489-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (56/57 год.)
Место смрти	Краљевина Угарска
Супружник	Милица (жива 1506)
Потомство	Стефан Јакшић Јелена Јакшић Ана Јакшић Ирина Јакшић Марко Јакшић Дмитар Јакшић
Династија	Јакшићи

Биографија

Стефан Јакшић је у Српској деспотовини имао имања у околини Јагодине. Године 1464. Стефан је са својим братом Дмитром и ратницима прешао у Угарску краљевину. код краља Матије Корвина. Стефан Јакшић је од угарског краља Матеја Корвина и за верну службу и ратне заслуге добио је поседе у разним крајевима Угарске, која су обухватали 82 села, као и породични дворац у Надлаку.^{[lower-alpha 1]} Стефан је након краће болести преминуо 1489. године.^[2]

Потомство

Потомство Стефана Јакшића (1432-1489) и Милице (жива и 1506. године).[3]
Рб.	Име	Рођење	Смрт	У браку са
1	Стефан Јакшић	1468	1520
2	Јелена Јакшић	1470	1529	Јован Бранковић (1445-1502) Иваниш Бериславић (1460-1514)
3	Ана Јакшић	1473	1547 Тројице-Сергијева лавра Сергијев Посад Царска Русија	Василиј Лвович Глински (1465-1515)
5	Ирина Јакшић	1477	1550
6	Марко Јакшић	1480	1537
4	Дмитар Јакшић	1490	1574

Види још

• Јакшићи
• Нађлак

Напомене

1. Званични назив за време Аустроугарске монархије је био "Nagy lac", a Срби то место највише зову Нађлак. Насеље је значајно по присутној малобројној српској националној мањини у Румунији.

Референце

1. Božanić & Kisić-Božić 2016, стр. 119-132.
2. Крстић 2021, стр. 177-213.
3. Leber 2019, стр. 115-138.

Литература

• Божанић, Снежана (2013). „О деспотици Јелени, кћери Стефана Јакшића, у српској историји, култури и традицији”. Susret kultura: Šesti međunarodni interdisciplinarni simpozijum: Zbornik radova. 2. Novi Sad: Filozofski fakultet. стр. 899—908.
• Božanić, Snežana; Kisić-Božić, Milica (2016). „O prvoj generaciji Jakšića na tlu južne Ugarske - Stefanu i Dmitru u delu Rerum Ungaricarum Dekades”. Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду. 41 (2): 119—132.
• Ивић, Алекса (1929). Историја Срба у Војводини. Нови Сад: Матица Српска.
• Ивић, Алекса (1928) [1919]. Родословне таблице српских династија и властеле (3. доп. изд.). Нови Сад: Матица српска.
• Krstić, Aleksandar R. (2017). „Which Realm will You Opt for? – The Serbian Nobility Between the Ottomans and the Hungarians in the 15th Century”. State and Society in the Balkans Before and After Establishment of Ottoman Rule. Belgrade: Institute of History; Yunus Emre Enstitüsü Turkish Cultural Centre. стр. 129—163.
• Крстић, Александар Р. (2021). „Поседи Јакшића у Славонији и Срему” (PDF). Историјски часопис. 70: 177—213.
• Leber, Taisiya (2019). „Milica Jakšić's Charter for Hilandar Monastery (1506)”. Initial: A Review of Medieval Studies. 7: 115—138.
• Magina, Adrian (2014). „Milica Belmužević: L`histoire d`une noble dame du XVIe siècle”. Initial: A Review of Medieval Studies. 2: 145—162.
• Magina, Adrian (2018). „Acta Jakšićiana: Documents Regarding the Jakšić of Nădlac Family in Romanian Archives” (PDF). Initial: A Review of Medieval Studies. 6: 159—188.
• Спремић, Момчило (2012). „Деспотица Јелена Бранковић-Бериславић”. Глас САНУ. 420 (16): 125—138.
• Ћирковић, Сима (2004). Срби међу европским народима. Београд: Equilibrium.

Спољашње везе

• Племићка породица Јакшић (РТС Културно-уметнички програм - Званични јутјуб канал)