From Wikipedia, the free encyclopedia
Сремски санџак (тур. ) био је једна од административних јединица Османског царства. Није могуће прецизно утврдити датум оснивања санџака, али се може претпоставити да је одлука о његовом формирању била донесена између 1537. године, када су окончана турска освајања угарских тврђава у Сремској и Вуковској жупанији и 1546. године када се Сремски санџак први пут помиње у изворима.. Санџак се налазио на подручју Срема, по којем је и добио име, а припадао је Будимском пашалуку. Управно средиште Сремског санџака било је у граду Митровица а његова западна граница чинили су ободи Осијечког поља и горњи ток реке Босута.[1]
| Сремски санџак Sirem sancağı | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1541.—1699. | |||||||||||||
 Сремски санџак у 17. веку | |||||||||||||
| Главни град | Сремска Митровица | ||||||||||||
| Регија | Средња Европа | ||||||||||||
| Земља |  Османско царство | ||||||||||||
| Површина | 6.100 км2 | ||||||||||||
| Догађаји | |||||||||||||
| Статус | Бивша покрајина | ||||||||||||
| Владавина | |||||||||||||
| • Облик | беговат | ||||||||||||
| Историја | |||||||||||||
• Успостављено | 1541. | ||||||||||||
• Укинуто | 1699. | ||||||||||||
| |||||||||||||
1583/87. године, Сремски санџак је био подељен у неколико нахија:
1667. године, Сремски санџак се делио у неколико кадилука:
Сремски санџак су углавном насељавали православни Срби и муслимани различитог етничког порекла. Становништво у селима било је претежно српско, док је становништво градова било етнички и верски шаролико. Највећи град у Сремском санџаку била је Митровица, која је, према подацима из 1545/1548. године била углавном насељена Србима, а према подацима из 1566/69. углавном муслиманским становништвом.
У попису из 1569. године на простору Сремског санџак регистровано 10 264, а две деценије касније 8 686 хришћанских пописних домаћинстава. Ако би се претпоставило да је хришћанско домаћинство у просеку имало 6 до 10 чланова, то би значило да је у другој половини XVI века на овом простору живело између 50 и 100 000 хришћана и око 10 000 муслимана. Хришћани су у турским пописима као већинско становништво регистровани у више од 400 насеља, међу којима су највећи били Карловци. Муслимани су претежно били настањени у касабама и варошима.[2]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
