Списак четничких војвода
списак појединаца којима је додељена титула четничког војводе From Wikipedia, the free encyclopedia
Списак четничких војвода представља списак појединаца којима је додељена титула четничког војводе, без обзира на историјски период дјеловања.
 | Изгледа да је овај чланак или одељак противречан самом себи. |
 | Овом чланку потребни су додатни извори због проверљивости. |
- Коста Миловановић-Пећанац (1904)
- Јован Стојковић-Бабунски (1905)
- Војислав Танкосић-Воја (1905)
- Лазар Кујунџић-Клемпа (1905)
- Павле Младеновић-Чича (1905)
- Љуба Јездић-Развигора (1905)
- Аксентије Бацетовић-Бацета (1905)
- Саватије Милошевић (1905)
- Борко Паштровић (1905)
- Доксим Михаиловић (1905)
- Илија Јовановић-Пчињски (1905)
- Јован Станојковић-Довезенски
- Војин Поповић-Вук
- Светозар Рајковић
- Трајко Митровић-Копоран Чауш
- Јован Цветковић-Долгач
- Зафир Премчевић
- Стојан Симоновић-Коруба
- Крста Ковачевић-Трговишки
- Тренко Рујановић
- Спаса Павловић-Гарда
- Риста Цветковић-Сушачки
- Ђорђе Цветковић-Дримколски
- Јанићије Мићић
- Павле Јачински
- Петко Илић
- Раде Радивојевић-Душан
- Драгољуб Николић
- Риста Стевановић-Старачки
- Јован Пешић
- Илија Трифуновић-Бирчанин
- Ђорђе Ристић-Скопљанче
- Арса Станковић
- Благоје Лепојевић
- Владимир Ковачевић
- Јован Грковић-Гапон
- Ванђел Димитријевић-Скопљанче
- Александар Благојевић
- Драгиша Ковачевић
- Душан Димитријевић-Дуле
- Стеван Недић-Ћела
- Тодор Крстић-Алгуњски
- Бранивоје Јовановић-Брана
- Милан Васић
- Павле Видојевић
- Павле Блажарић
- Алекса Коминић-Херцеговац
- Сретен Рајковић-Руднички
- Панта Радосављевић
- Величко Доморовски
- Риста Максимовић-Гиљанче
- Вукајло Божовић-Прота
- Миливоје Динић
- Таса Донић-Смедеревац
- Милутин Бабовић
- Петар Митрозић
- Милутин Ивановић
- Василије Трбић
- Војвода Драгомир
- Богдан Југовић Хајнц
- Радоје Пантић
- Милорад Павићевић
- Милосав Јелић
- Душан Јездић
- Никола Скадарац (1908)
- Петар Коћура (1908)
- Мицко Крстић
- Анђелко Крстић
- Богдан Раденковић
- Јован Наумовић-Осоговски
- Јован Ћирковић
- Лука Ћеловић
- Милорад Гођевац
- Никола Спасић
- Љубомир Ковачевић
- Васа Јовановић
- Влада Т. Милановић
- Сретен Вукосављевић
- Петар Кацаревић
- Живко Гвоздић
- Вукајло Божовић
- Петар Петровић Азанац
- Анђелко Алексић
- Милија и Павле Бакић
- Михаило Петровић (четник)
- Урош Костић-Рудинац
- Илија Трифуновић-Бирчанин (1916; борио се у Старој Србији током њемачке, аустроугарске и бугарске окупације)
- Војин Поповић (1916)
- Коста Војиновић (1916)
- Димитрије Димитријевић Мита (1916)
- Пуниша Рачић (1916)
Илија Трифуновић-Бирчанин, као најстарији четнички војвода током рата именовано је 30 четничких војвода:
У Србији:
- бригадни генерал Мирослав Трифуновић, војвода шумадијски,
- капетан Драгослав Рачић, војвода поцерски,
- поручник Никола Калабић, војвода опленачки,
- мајор Драгутин Кесеровић, војвода расински,
- поручник Звонимир Вучковић, војвода таковски,
- поручник Предраг Раковић, војвода љубићки,
- капетан Душан Смиљанић, војвода гружански,
- мајор Александар Михајловић Вили, војвода авалски,
- потпоручник Милутин Јанковић, војвода драгачевски,
- мајор Велимир Пилетић, војвода крајински,
- поручник Нешко Недић, војвода ваљевски.
- мајор Маринковић Радомир Војвода Шумадински.
У Подрињу:
- Перо Ђукановић, војвода од Лудмера
- Анђелко Адамовић, војвода крајински
У Босни и Херцеговини:
- поручник Урош Дреновић, војвода крајишки,
- Радивоје Керовић, војвода мајевички,
- Доброслав Јевђевић, војвода невесињски
- мајор Петар Баћовић, војвода калиновички,
- поручник Петар Самарџић
- поп Радојица Перишић
- Саво Ковач
У Далмацији:
У Словенији:
- капетан Карл Новак
У Црној Гори:
- бригадни генерал Блажо Ђукановић, војвода ловћенски
- пуковник Бајо Станишић
- капетан Павле Ђуришић, војвода дурмиторски
- капетан Мило Ракочевић, војвода морачки
У Старом Расу:
- капетан Војислав Лукачевић
У Врховној команди:
- мајор Захарије Остојић, војвода дрински
У штабу Илије Трифуновића:
- капетан Радован Иванишевић, војвода динарски
- Војислав Шешељ — именовао Момчило Ђујић 28. јуна 1989.[1]
Именовао Војислав Шешељ
- Томислав Николић — именовао Војислав Шешељ 13. маја 1993. на Романији[2].
- Раде Чубрило — именовао Војислав Шешељ 20. маја 1994. (по једној верзији то је учинио Момчило Ђујић)[3]
- Славко Алексић — именовао Војислав Шешељ 13. маја 1993.
- Мирко Благојевић — именовао Војислав Шешељ 13. маја 1993.[4]
- Бранислав Вакић — именовао Војислав Шешељ 13. маја 1993.[4]
- Недељко Видаковић — именовао Војислав Шешељ 13. маја 1993.
- Мирослав Челе Вуковић — именовао Војислав Шешељ 13. маја 1993. Одлуком Централне Отаџбинске Управе, Војислава Шешеља и војводског савета, наредбом бр. 156 од 20. априла 1994, одузето му је звање Српског четничког војводе, због губљења части, поштења и кршења и непоштовања кодекса четничких војвода.
- Бранислав Гавриловић Брне — именовао Војислав Шешељ 13. маја 1993.
- Милика Дачевић Чеко — именовао Војислав Шешељ 13. маја 1993. Одлуком Централне Отаџбинске Управе, Војислава Шешеља и војводског савета, наредбом бр. 156 од 20. априла 1994, одузето му је звање Српског четничког војводе, због губљења части, поштења и кршења и непоштовања кодекса четничких војвода.
- Зоран Дражиловић Чича — именовао Војислав Шешељ 13. маја 1993.
- Тодор Лазић — именовао Војислав Шешељ 13. маја 1993.
- Милан Ланчужанин Камени — именовао Војислав Шешељ 13. маја 1993.
- Митар Максимовић Манда — именовао Војислав Шешељ 13. маја 1993.
- Јово Остојић — именовао Војислав Шешељ 13. маја 1993.
- Љубиша Петковић — именовао Војислав Шешељ 13. маја 1993. Одлуком Централне Отаџбинске Управе, Војислава Шешеља и војводског савета, наредбом бр. 156 од 20. априла 1994, одузето му је звање Српског четничког војводе, због губљења части, поштења и кршења и непоштовања кодекса четничких војвода.
- Срећко Радовановић — именовао Војислав Шешељ 13. маја 1993.
- Драган Цветиновић — именовао Војислав Шешељ 13. маја 1993.
- Василије Видовић Васке — именовао Војислав Шешељ 20. маја 1994.
- Радован Раде Радовић — именовао Војислав Шешељ 20. маја 1994.
- Никола Поплашен — именовао Војислав Шешељ 20. маја 1994.
- Миодраг Трипковић — именовао Војислав Шешељ 20. маја 1994.
- Оливер Денис Барет — именовао Војислав Шешељ 20. маја 1994.[5]
Именовао Александар Марковић
Војвода Александар Марковић — Туларски именовао је 21. септембра 1993. године, у Храму Благовести Пресвете Богородице у селу Трнава код Чачка, следеће четничке војводе:
Из Србије:
- Момчило Грковић - Ваљево
- Виде Стојковић - Чачак
Именовао Михајло Јабланички
Војвода Михајло Јабланички , најстарији четнички војвода је 28.јуна 2003.године,у Троноши код Лознице именовао четничког војводу:
Из Србије:
- Саша Милосављевић
Именовао Јово Остојић
Војвода Јово Остојић именовао је 24. фебруара 2007. године, у Храму Св. Трифуна у Београду следеће четничке војводе:
Из Србије:
- Гојко Рабреновић
- Милисав Аћимовић
Именовао Мило Ракочевић
Мило Ракочевић именовао је у аманету 12. маја 2007. на основу својих сазнања[6]:
Из Србије:
- Мирчета Иванчевић
- Бранислав Јевтић
- Миодраг Миловановић
- Гојко Даничић
- Миломир Весић Миша
Из Црне Горе:
- Милан Добрашиновић
- Андрија Мандић
- Милета Павићевић
- Вуко Влаховић
Из Републике Српске:
- Јован Тинтор
- Драшко Стојисављевић
Из Дијаспоре:
- Чедомир Ашанин
- Божидар Вешовић
- Томислав Томовић
Из Словеније:
Именовао Милика Дачевић
Војвода Милика-Чеко Дачевић именовао је 2.8.2012. године у Храму Свете Тројице у Зубином потоку на Косову и Метохији и 23.8.2012. године, у Храму Св. Сирмијских мученика Епископа Иринеја и Ђакона Димитрија у Сремској Митровици следеће четничке војводе:
Из Србије:
- Драган Милољуба Кнежевић - Ваљево
- Мирко Ненада Велимировић - Пајо
- Драгомир Владета Јовановић - Ваљево
- Раде Николе Милановић Лабра
- Љубомир хаџи Ђорђа Воларевић
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
