Социјалистички савез радног народа Југославије
друштвено-политичка организација СФРЈ From Wikipedia, the free encyclopedia
друштвено-политичка организација СФРЈ From Wikipedia, the free encyclopedia
Социјалистички савез радног народа Југославије (скраћено: ССРНЈ; словен. , мкд. ) био је масовна друштвено-политичка организација која је од 1945. до 1991. деловала у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији.
Социјалистички савез радног народа Југославије Народни фронт Југославије | |
---|---|
Основана | 5. август 1945. |
Распуштена | 16. јануар 1991. (45 год.) |
Претходник | Јединствени народноослободилачки фронт Југославије |
Наследник | Савеза социјалистичких партија Југославије |
Седиште | Београд СФР Југославија |
Настао је 5. августа 1945. под називом Народни фронт Југославије (НОФ), трансформацијом Јединственог народноослободилачког фронта (ЈНОФ), организације која је за време Народноослободилачког рата окупљала организације и појединце који су помагали Народноослободилачки покрет (НОП). На Четвртом конгресу, фебруара 1953. променио је назив у Сопцијалистички савез радног народа.
Као и остале друштвено-организације у СФР Југославији, налазио се под контролом и доминацијом Савеза комуниста Југославије. Био је састављен из шест републичких и две покрајинске организације, а на његовом челу налазио се најпре Савезни одбор, а потом Савезна конференција ССРН. Лист Борба био је од 9. јуна 1954. званични лист ССРН Југославије.
С радом је престао јануара 1990. након распада Савеза комуниста и увођења вишепартијског система. Неке његове републичке организације трансформисале су се у политичке партије социјалистичке оријентације, од којих је најпознатија Социјалистичка партија Србије (настала уједињењем СК Србије и ССРН Србије). Званично је угашен 16. јануара 1991. након формирања Савеза социјалистичких партија Југославије (ССПЈ), који су формирале наследнице републичких организација ССРН из Босне и Херцеговине, Македоније и Црне Горе.
Народни Фронт Југославије настао је на темељима политике народног фронта, коју је у Краљевини Југославији, непосредно пред Другог светског рата, започела тада илегална Комунистичка партија Југославије (КПЈ), окупљајући демократски и антифашистички расположене појединце и организације у циљу борбе против фашизације друштва и за одбрану демократских права, слободе и економских права грађана. Након окупације Југославије и почетка Народноослободилачке борбе, којом је од лета 1941. руковдила КПЈ, створен је Јединствени народноослободилачки фронт (НОФ) који је био основна политика база окупљања група и појединица у борби против окупатора и његових сарадника. Већ на самом почетку устанка добио је организационе облике стварањем одбора и организација Фронта на ослобођеним и неослобођеним територијама. У Словенији је на инисцијативу Комунистичке партије Словеније још крајем априла 1941. створен Ослободилачки фронт (Освободилна фронта), који је представљао коалицију комуниста, хришћанских социјалиста, дела организације „Соко” и још неких политичких група, које су још пре рата сарађивале са КП Словеније.[1]
У току Народноодлобоидлачкиг рата, масовну основу Народноослободилачког фронта чиниле су антифашистичке организације омладине и жена, које су брзо од локалних израсле у опште југословенске организације — Уједињеног савеза антифашистичке омладине и Антифашистичког фронта жена.
Политичке партије настале трансформацијом републичких организација Социјалистичког савеза радног народа:[2]
Преглед руководећих личности Социјалистичког савеза радног народа Југославије | |||||
---|---|---|---|---|---|
број | име и презиме | назив функције | напомена | ||
почетак мандата | крај мандата | ||||
1 | Јосип Броз Тито | Председник Народног фронта Југославије 1945—1953. | |||
5. август 1945.[4] | 28. септембар 1947. | ||||
28. септембар 1947.[5] | 11. април 1949. | ||||
11. април 1949.[6] | 25. фебруар 1953. | ||||
Председник Савезног одбора Социјалистичког савеза радног народа Југославије 1953—1967. | |||||
25. фебруар 1953.[7] | 22. април 1960. | ||||
22. април 1960.[10] | 28. јун 1963. | ||||
2 | Лазар Колишевски | 28. јун 1963. | 10. јун 1966. | ||
10. јун 1966.[11] | 30. јун 1967. | ||||
3 | Ратко Дугоњић | Председник Савезне конференције Социјалистичког савеза радног народа Југославије1967—1991. | |||
30. јун 1967. | 14. јул 1969. | ||||
4 | Вељко Милатовић | 14. јул 1969. | 15. јун 1974. | ||
5 | Душан Петровић Шане | 15. јун 1974. | 21. јула 1977. | преминуо | |
6 | Тодо Куртовић | 26. мај 1978. | 21. март 1981. | ||
21. март 1980. | 27. мај 1981. | ||||
7 | Кољ Широка | 27. мај 1981. | 25. мај 1982. | ||
8 | Марин Цетинић | 25. мај 1982. | 23. мај 1983. | ||
9 | Јован Дејановић | 23. мај 1983. | 24. мај 1984. | ||
10 | Марјан Рожич | 24. мај 1984. | 24. мај 1985. | ||
11 | Александар Грличков | 24. мај 1985. | 23. мај 1986. | ||
12 | Ненад Бућин | 23. мај 1986. | 20. мај 1987. | ||
13 | Милојко Друловић | 20. мај 1987. | 23. мај 1988. | ||
14 | Божидар Чолаковић | 23. мај 1988. | 23. мај 1989. | ||
15 | Јелена Милојевић | 23. мај 1989. | 24. април 1990. | ||
16 | Јосип Хорватин | 24. април 1990. | 28. јун 1990. | поднео оставку | |
17 | Војислав Мићовић | 3. јул 1990. | 16. јануар 1991. | вршилац дужности |
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.