Словенски устанак против византијске власти (1040—1041)
From Wikipedia, the free encyclopedia
Словенски устанак против византијске власти (1040-1041) је био један у низу великих словенских устанака против власти Византијског царства. Подигнут је током 1040. године, са циљем ослобођења словенског становништва на ширем простору од српског Подунавља и Поморавља, до Повардарја, односно Македоније и околних области. Устанак је подигнут недуго након успешног устанка кнеза Стефана Војислава и ослобођења суседних и приморских српских области од византијске власти. На челу ширег устанка који је 1040. године избио у српском Подунављу био је Петар Дељан, који је у Београду проглашен за цара, уз позивање на државне традиције Самуиловог царства. Касније му се у вођству придружио Алусијан, син бившег цара Јована Владислава. Нешто касније, по Алусијановој наредби, Петар Дељан је био свргнут и ослепљен. Алусијан је недуго потом напустио устанике, пребегавши Византинцима, који су током 1041. године угушили устанак.[1][2][3][4]