Самуилово царство
From Wikipedia, the free encyclopedia
Самуилово царство (понекад Македонско, Македонско-словенско, Западнобугарско или Бугарско царство)[1] је историографски назив за средњовековну јужнословенску државу, која је проистекла из устанка Комитопула (синова кнеза Николе) против византијске власти, који је избио 976. године. Свој врхунац достигла је за време владавине цара Самуила. После пораза на Беласици и Самуилове смрти (1014), његов синовац Јован Владислав је убиствима уже Самуилове породице преузео власт. Византија је након тога успела да победи устанике и да након смрти Владислава приликом одбране Драча (1018) победнички уђе у Охрид и сруши Самуилово царство.[2][3]
Самуилово царство | |||
---|---|---|---|
Географија | |||
Континент | Европа | ||
Регија | Балкан | ||
Престоница | Преспа, Охрид | ||
Друштво | |||
Службени језик | старословенски | ||
Религија | православље | ||
Политика | |||
Облик државе | царство | ||
— Цар | Самуило | ||
Историја | |||
Историјско доба | средњи век | ||
— Оснивање | 976. | ||
— Укидање | 1018. | ||
Земље претходнице и наследнице | |||
Претходнице: | Наследнице: | ||
Византија | Византија |
Државне традиције Самуиловог царства су накратко обнављане у два наврата, за време каснијих словенских устанака против византијске власти:
- 1040. — под Петром Дељаном
- 1072. — под Ђорђем Војтехом (односно Константином Бодином)
Спорови око тога да ли је Самуилова држава била не само јужнословенска у општем сислу, већ и македонска, односно бугарска или западнобугарска (у ужем смислу), воде се почевши од 19. века, првенствено у регионалним историографијама, а исти спорови су често имали и политичке конотације, како у новијој прошлости тако и у садашњости.[4]