Слободни радикали
From Wikipedia, the free encyclopedia
Слободни радикали су нестабилни молекули, или јони велике реактивности, који у организму ступају у хемијске реакције са деловима ћелије (протеинима, липидима, угљеним хидратима, молекулима ДНК) при чему доводе до биохемијских, структурних и функционалних поремећаја[1]. У нормалном молекулу, језгро је окружено паром негативно наелектрисаних електрона. Уклањањем једног електронa из пара, процесом који се зове оксидација, молекул постаје нестабилан и деструктиван (настаје „радикал“ молекул) који напада суседне биомолекуле у средини у којој се нађе, тако да његовим деловањем долази до стварања нових слободних радикала - ланчаном реакцијом (нека врста зачараног круга).[2]. Слободни радикали могу да буду позитивни, негативни, или без наелектрисања. Неспарени електрони дају радикалима хемијску реактивност[3][4][5] .
Слободни радикали, у организму, могу изазвати »слободно радикалску болест« која подразумева поремаћај у чијој етиологији примарну улогу имају слободни радикали, а за коју постоји обиље околности и докази. Највероватније да слободни радикали делујући као посредне супстанце у инфламаторним процесима, можда чак и као неуромодулатори, утичу на појаву болести[1]. Ипак, у организму постоје и заштитни механизми који су довољни да реактивне врсте радикала користи за неке нормалне физиолошке процесе. Скоро сигурно је да ту спада и антимикробна одбране и ксенобиотички метаболизам.