Скупштина СФРЈ
From Wikipedia, the free encyclopedia
Скупштина Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (мкд. ; словен. ) или Савезна скупштина (мкд. ; словен. ) је била највише представничко тело и носилац уставотворне и законодавне власти у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, од 1945. до 1992. године.
Скупштина СФРЈ | |
---|---|
законодавно тело | |
Статус | укинуто |
Седиште | Трг Маркса и Енгелса 13[lower-alpha 1] Београд, СФР Југославија |
Дужина мандата | четири године |
Функција | скупштина |
Основано | 29. новембар 1945. (дефакто)[lower-alpha 2] 31. јануар 1945. (дејуре)[lower-alpha 3] |
Први званичник | Иван Рибар[lower-alpha 4] |
Последњи званичник | Слободан Глигоријевић |
Укинуто | 27. април 1992. (дејуре)[lower-alpha 5] 11. јун 1992. (дефакто)[lower-alpha 6] |
Наслеђе | Савезна Скупштина СРЈ |
Формирана је новембра 1945. године, после избора за Уставотворну скупштину. До тада је улогу скупштине вршило Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије (АВНОЈ), које је 10. август 1945. променило назив у Привремена народна скупштина Демократске Федеративне Југославије (ДФЈ). Током свог постојања, скупштина је неколико пута мењала састав и називе, тако да се звала:
- Уставотворна скупштина (мкд. ; словен. ), новембар 1945 — јануар 1946. / дводомна: Савезна скупштина и Скупштина народа.
- Народна скупштина Федеративне Народне Републике Југославије (мкд. ; словен. ), јануар 1946 — јануар 1953. / дводомна: Савезно веће и Веће народа.
- Савезна народна скупштина (мкд. ; словен. ), јануар 1953 — април 1963. / дводомна: Савезно веће и Веће произвођача.
- Савезна скупштина (мкд. ; словен. ), април 1963 — фебруар 1974. / петодомна: Савезно веће (до 1968, од кад је општенадлежно веће било Веће народа), Привредно веће, Просветно-културно веће, Социјално-здравствено веће и Организационо-политичко веће.
- Скупштина Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (мкд. ; словен. ), фебруар 1974 — април 1992. / дводомна: Савезно веће и Веће република и покрајина.
Средиште Скупштине СФРЈ налазило се у Београду у згради данашњег Дома Народне скупштине Републике Србије у Булевару Револуције (данас Булевар краља Александра).