представничко тело и носилац власти у савременим политичким системима From Wikipedia, the free encyclopedia
Скупштина, парламент или народно представништво је највише представничко тело и носилац уставотворне и законодавне власти у савременим политичким системима.
У данашњем облику, настала је тек два-три века уназад као једна од најважнијих тековина грађанске револуције и као један од темеља демократије и грађанске државе.
Реч „скупштина“ потиче од глагола „скупљати“, а означава место на коме се скупљају представници народа. Страни назив „парламент“ потиче од ријечи , што значи говорити, расправљати. Најстарији парламент је исландски Алтинг основан 930. године.
Код Словена, почеци скупштинског живота сежу у прошлост, када су на народним саборима представници народа (обично „виђенији“ људи или управници области), на позив владара, расправљали о најважнијим државним питањима.
Парламент се историјски развио у Енглеској, а првобитна намена му је била у домену одређивања висине пореза, да би се потом опсег одлучивања проширио на суд и, коначно, законодавство.
Скупштина може бити једнодомна, дводомна или из више домова (ретко), а у данашњем политичком животу, у унитарним државама, доњи дом је обично јачи, док су у федералним једнаки (горњи дом је обично дом федералних јединица).
Од давнина, када су друштва била племенска, постојала су већа или поглавар чије су одлуке оцењивале старешине села. То се назива трибализам.[2] Неки научници сугеришу да је у древној Месопотамији постојала примитивна демократска влада у којој је краљеве оцењивао савет.[3] Исто је речено за древну Индију, где је постојао неки облик делиберативних скупова, те је стога постојао и неки облик демократије.[4] Међутим, ове тврдње не прихвата већина научника, који виде ове облике владавине као олигархије.[5][6][7][8][9]
Древна Атина је била колевка демократије.[10]Атинска скупштина (ἐκκλησία, еклесија) била је најважнија институција, и у расправи је могао учествовати сваки слободан грађанин. Робови и жене нису могли. Међутим, атинска демократија није била репрезентативна, већ директна, те се еклесија разликовала од парламентарног система.
Римска република је имала законодавне скупштине, које су имале последњу реч у погледу избора судија, доношења нових статута, спровођења смртне казне, објавом рата и мира и стварањем (или распуштањем) савеза.[11]Римски сенат је контролисао новац, администрацију и детаље спољне политике.[12]
Неки муслимански научници тврде да је исламска шура (метода доношења одлука у исламским друштвима) аналогна парламенту.[13] Међутим, други научници (нарочито из Хизб ут-Тахрир) истичу оно што сматрају фундаменталним разликама између система шура и парламентарног система.[14][15][16]
Dr Andrew Blick and Professor George Jones — No 10 guest historian series, Prime Ministers and No. 10 (1. 1. 2012). „The Institution of Prime Minister”. Government of the United Kingdom: History of Government Blog. Приступљено 15. 4. 2016.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
K. M. Brown and R. J. Tanner, The History of the Scottish Parliament volume 1: Parliament and Politics, 1235–1560 (Edinburgh, 2004)
A. A. M. Duncan, 'Early Parliaments in Scotland', Scottish Historical Review, 45 (1966)
J. M. Goodare, 'Parliament and Society in Scotland, 1560–1603' (Unpublished Edinburgh University PhD Thesis, 1989)
C. Jackson, 'Restoration to Revolution: 1660–1690" in Glenn Burgess (ed.), The New British History. Founding a Modern State, 1603–1715, (London, 1999), pp. 92–114.
Alan R. MacDonald (1999). „Ecclesiastical Representation in Parliament in Post-Reformation Scotland: The Two Kingdoms Theory in Practice”. Journal of Ecclesiastical History. 50 (1).
N. A. T. Macdougall, James IV (Edinburgh, 1989), chapter 7
"An Introduction to the pre-1707 Parliament of Scotland" (Based on a paper to Staff Development Conference for History Teachers, National Museum of Scotland, 25 May 2000 by Dr. Alastair Mann, Scottish Parliament Project, University of St. Andrews).
R. Nicholson, Scotland, the Later Middle Ages (Edinburgh, 1974), chapter 15
I. E. O'Brien, 'The Scottish Parliament in the 15th and 16th Centuries' (Unpublished Glasgow University PhD Thesis, 1980)
R. Rait, The Parliaments of Scotland (Glasgow, 1924)
R. J. Tanner, The Late Medieval Scottish Parliament: Politics and the Three Estates, 1424–1488 (East Linton, 2001).
R. J. Tanner, 'The Lords of the Articles before 1540: a reassessment', Scottish Historical Review, LXXIX (October 2000), pp. 189–212.
R. J. Tanner, 'Outside the Acts: Perceptions of the Scottish Parliament in Literary Sources before 1500', Scottish Archive (October, 2000).
R. J. Tanner, 'I Arest You, Sir, in the Name of the Three Astattes in Perlement': the Scottish Parliament and Resistance to the Crown in the 15th century', in Social Attitudes and Political Structures in the Fifteenth Century, ed. T. Thornton (Sutton, 2000).
C. S. Terry, The Scottish Parliament: its constitution and procedure, 1603–1707 (Glasgow, 1905)
J. R. Young, The Scottish Parliament 1639–1661 (Edinburgh, 1997)
