Скок удаљ без залета
From Wikipedia, the free encyclopedia
Скок удаљ без залета је атлетска дисциплина која је била на програму Олимпијских игара 1900. у Паризу до Игара 1912. у Стокхолму.
Приликом скока удаљ без залета стоји на линији означеној на земљи са обе ноге, које су незнатно размакнуте. Атлетичар махањем са обе руке и савијањем колена покушава се одразити што је даље могуће. Према олимпијсдим правилима за ову дисцуиплину атлетичар скаче три покушаја, а рачуна се најдужи скок.
Први светски рекорд у скоку удаљ без залета поставио је Реј Јури скоком од 3,47 м 3. септембра 1904. Тренутни рекорд држи Норвежанин Arne Tvervaag.[1]
Када су у изграђена борилишта у затвореном простору, скок удаљ без залета је почео да нестаје као атлетска дисциплина. Данас, је Норвешка једина земља у којој скок удаљ из места је дисциплина на програму националног првенства заједно са скоко увис без залета и одржава се сваке зиме од 1995.[2]
У Канади, ученици у школским такмичењима у атлетици имају и скок удаљ без залета заједно са осталим дисциплинама. Скок удаљ без залета је такође једна од дисциплина теста физичке кондиције који морају испунити кадети Краљевског војног колеџа Канаде.[3].