Симон Боливар
From Wikipedia, the free encyclopedia
Симон Хосе Антонио де ла Сантисима Тринидад Боливар и Паласиос[1] (шп. , живео од 24. јула, 1783. до 17. децембра, 1830) био је јужноамерички револуционарни вођа.[2] Боливар је био баскијског порекла. Водио је борбе за независност у Венецуели, Колумбији, Еквадору, Перуу, Панами и Боливији. У тим државама и у већини осталих држава Јужне Америке, Симон Боливар се сматра херојем.
Симон Боливар | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Име при рођењу | Симон Хосе Антонио де ла Сантисима Тринидад Боливар и Паласиос | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Датум рођења | (1783-07-24)24. јул 1783. | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Место рођења | Каракас, Шпанска империја | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Датум смрти | 17. децембар 1830.(1830-12-17) (47 год.) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Место смрти | Санта Марта, Нова Гранада | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Узрок смрти | Туберкулоза | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Религија | католик | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Супружник | Марија Тереса Родригез дел Торо и Алајса | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Потпис |
Придружио се 1808. хунти[3] која је формирала у Венецуели везу са Наполеоновом инвазијом у Шпанији, и као њен посланик отпутовао у Лондон. Вративши се, предложио је да се Венецуела прогласи независном, што је скупштина 5. јула 1811. прихватила. Поражен од шпанских снага напустио је Венецуелу и повукао се у Вицекраљевство Нову Гранаду (данашња Колумбија), где је победио шпанске трупе у више битака. У трогодишњем рату за ослобођење Јужне Америке прешао је Анде, ујединио Еквадор, Нову Гранаду и Венецуелу под именом Република Колумбија, а 1824. ослободио Перу.[2]Проглашен је оцем, спаситељем и ослободитељем домовине () и изабран је за првог председника Колумбије и првог председника Горњег Перуа, названог по њему Боливија. Након сумњи да се жели прогласити монархом био је приморан на абдикацију 1830. године. Тежио је уједињењу јужноамеричких земаља у независну и јаку државу по узору на САД, али му се сан није остварио јер се већ 1830. године Венецуела прогласила независном републиком, а ускоро затим учиниле су то исто Боливија и Еквадор. На крају свог живота, Боливар је очајавао због ситуације у својој матичној регији, што илуструје познати цитат „сви који су служили револуцији су орали море”.[4]:450 У обраћању Уставном конгресу Републике Колумбије, Боливар је изјавио „Суграђани! Неугодно ми је да кажем ово: Независност је једина бенефиција коју смо стекли, на штету свега осталог.”[5]
Венецуела је 1999. променила назив државе у његову част у Боливарска Република Венецуела.