Сима Ћен
From Wikipedia, the free encyclopedia
Сима Ћен (упрош: 司马迁; трад: 司馬遷; пин: Sīmǎ Qiān, око 145. п. н. е. – 90. п. н. е.) је кинески писац који се сматра оцем кинеске историографије. Радио је као префект Царских писара под владавином цара Хан Вудија. Кастриран је након што се замерио цару. У затвору је довршио Шији (Општа историја), књигу у којој је описао све најважније догађаје у Кини од времена легендарног Жутог цара до Хан Вудија. Та књига је својим стилом и приступом материји утицала на историографију не само у Кини, него и у другим земљама источне Азије.[1]
Сима Ћен | |
---|---|
Датум рођења | око 145 или 135. п. н. е. |
Место рођења | Лонгмен, Династија Хан (сад Хеђин, Шанси) |
Датум смрти | 86. п. н. е. |
Место смрти | Кина |
Држављанство | Кинеско |
Занимање | Историчар |
Деловање | Записи великог историчара |
Родитељи | Сима Тан (отац) |
То врло опсежно историјско дело написано је приповедачким стилом врло систематично и читко и хронолошким редоследом. У њему су, уз бројне историјске догађаје, такође дати прикази различитих дворских интрига и догодовштина везаних за тадашње политичке личности и њихову каријеру. Шији се састоји од пет тематских делова. То су:
- царски анали и важнија историјска збивања из разних династијских раздобља,
- хронологија и генеалогија,
- историјски записи из теорије обреда, музике, астрономије и трговине,
- монографије угледних кинеских породица
- седамдесет краћих монографија значајнијих историјских личности.
Ћенов Шији такође осликава начела друштвене етике оног времена. Сима Ћен је несумњиво ненадмашан писац и историчар - отац кинеске историографије - који је био и остао све до данас недостижан узор и недодирљив ауторитет за бројне нараштаје кинеских историчара и приповедача.