Сељак је израз кој се користи за човека који живи на селу и бави се пољопривредом. Користи се и као назив за некога ко је прост и необразован.
 | Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
У прошлости, од настанка цивилизације па све до индустријске револуције и савремених трендова глобализације, сељаци су чинили већину становништва у свим државама и културама. С обзиром на рурални карактер економије кроз историју, сељаци су – било као робови, било као кметови – чинили потиснуту класу.
Растом новчане привреде и капитализма, срж економске активности почео се пребацивати у градове, а тиме је престала важност сељака, који се с временом профилишу у посебан друштвени слој, а и међу њима поступно расте диференцијација на подтипове класа, као што су сељаци-беземљаши, сиромашни сељаци, надничари и богати кулаци.
Сељаци су кроз историју у правилу били превише заузети свакодневним пословима да би имали слободног времена за образовање и развој високе културе. Због тога су били мање образовани, а због забачености села у односу на градове и мање изложени достигнућима масовне културе. Као крајња последица таквог стања, развио се културни стереотип сељака као необразованих, примитивних, конзервативних и затуцаних особа.
Често се у новије време, у настојању да се избегну негативне конотације, за сељаке користи англицизам фармер. За време Југославије и социјалистичког уређења у ту сврху користио се израз индивидуални пољопривредни произвођач.
У јагодинском селу Главинци је подигнут споменик српском сељаку.[1]
Референце
Литература
Спољашње везе
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
