Сексуална инверзија (сексологија)
From Wikipedia, the free encyclopedia
Сексуална инверзија је полупарни појам који су користили сексолози у својим теоријама о хомосексуалности првенствено крајем 19. и почетком 20. века.[1] У том историјском раздобљу веровало се да је сексуална инверзија урођена промена родних особина, па су тако припадници мушког рода, у већој или мањој мери, били склони традиционално женским активностима и облачењу и обрнуто.[2] Сексолог Ричард фон Крафт-Ебинг описао је женску сексуалну инверзију као „мушку душу која се диже у женским грудима“.[3]
У почетку ограничен на медицинске текстове, концепт сексуалне инверзије је добио широку примену у лезбијском роману Радклифа Хола (John Radclyffe Hall) из 1928. године Бунар усамљености, који је делом написан да популарише тадашње ставове сексолога. Објавио га је са предговором сексолог Хавелок Елис,[4] који је доследно користио термин „обрнути“ за његовог протагонисту, који је имао велику сличност са личностима из једне од студија Ричарда фон Крафта-Ебинга.[5]