српски глумац From Wikipedia, the free encyclopedia
Северин Бијелић (Београд, 10. фебруар 1921 — Вела Лука, 28. јул 1972) био је српски и југословенски глумац. Погинуо је 28. јула 1972. године у саобраћајној незгоди.
| Северин Бијелић | |
|---|---|
 Северин Бијелић | |
| Датум рођења | 10. фебруар 1921. |
| Место рођења | Београд, Краљевина СХС |
| Датум смрти | 28. јул 1972. (51 год.) |
| Место смрти | Вела Лука, СФР Југославија |
| Битна улога | Пукотина раја — инспектор Наумовић Двоструки обруч — Томо Медаљон са три срца — Павле, бродски официр Два зрна грожђа — Никош |
| Веза до -а | |
Његов отац био је познати српски сликар Јован Бијелић.
Најпре је учио трговачку школу у Београду и бавио се спортом (био је фудбалски голман, врхунски пливач[1] и један од пионира ватерполо спорта у Београду). Члан Народног позоришта у Београду био је од 1949. године. Поред позоришта истицао се на филму и телевизији. Играо је у више од 30 филмова, а значајније улоге је остварио у филмовима: „Невјера“ (1953), „Аникина времена“ (1954), и „Велики и мали“ (1956), Владимира Погачића; „Буђење пацова“ (1967), „Кад будем мртав и бео“ (1967), и „Заседа“ (1969), Жике Павловића; „Песма са Кумбаре“ (1955), Радоша Новаковића; „Ешалон доктора М.“ (1955), Жике Митровића; „Госпођа министарка“ (1958), Жоржа Скригина и др.
Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.
Пре него што је постао познати глумац Северин Бијелић се у младости активно бавио спортом. Био је фудбалски голман, наступао је за београдске клубове БАСК[2][3] и Обилић, а играо је и за младу репрезентацију Краљевине Југославије до 21. године.
Такође је био активан и веома успешан пливач, наступао је дуго за београдски пливачки клуб "Север". У 1938. био је најбољи пливач Београдског подсавеза[4], у августу 1940. је јављено да је "пливао 400 метара прсно за 13 секунди боље од југословенског рекорда".[5] Након пливања је био и ватерполиста, па је по завршетку Другог светског рата био члан прве генерације Црвене звезде[6] да би потом наступао и за ривалски, тада тек основани Партизан.[7] И његова сестра Дубравка је била успешна пливачица[8][9][10] (завршила је у логору Бањица и стрељана 1944[11]). У рано пролеће 1943. био је обухваћен обавезним радом у Бору.[12]
Бијелић је имао двоје деце:[11] Павла и Дубравку (1960 - 2008, конзерватор за текстил у Музеју примењене уметности).
У Музеју Народног позоришта у Београду приређена му је изложба сећања 2023. године.[13]
| Год. | Назив | Улога | |
|---|---|---|---|
| 1940-те ▲ | |||
| 1949. | Прича о фабрици | ||
| 1950-те ▲ | |||
| 1951. | Последњи дан | Бруно | |
| 1953. | Невјера | Иво Лединић | |
| 1954. | Аникина времена | Јакша | |
| 1955. | Ешалон доктора М. | Рамадан | |
| 1955. | Тренуци одлуке | ||
| 1955. | Два зрна грожђа | ||
| 1955. | Песма са Кумбаре | Милисав Чамџић Чамџија | |
| 1956. | Последњи колосек | Тома | |
| 1956. | Потрага | ||
| 1956. | Велики и мали | Жика | |
| 1957. | Суботом увече | водник | |
| 1957. | Поп Ћира и поп Спира | црквењак Аркадије | |
| 1957. | Вратићу се | Јован Мартиновић, учесник у тучи | |
| 1958. | Госпођа министарка | Чеда Урошевић | |
| 1958. | Те ноћи | Милиционер Миле | |
| 1958. | Април и детективи | ||
| 1958. | Црни бисери | Марко | |
| 1959. | Љубавно писмо | ||
| 1959. | Сам | Командир | |
| 1959. | Пукотина раја | инспектор Наумовић | |
| 1960-те ▲ | |||
| 1960. | Дилижанса снова | возач дилижансе | |
| 1960. | Друг председник центарфор | Мирко | |
| 1960. | Љубав и мода | рођак | |
| 1961. | Нема непознатих острва | ||
| 1961. | Случајан погодак | ||
| 1962. | Саша | Јова | |
| 1962. | Медаљон са три срца | Павле, бродски официр | |
| 1963. | Двоструки обруч | Томо | |
| 1963. | Човјек са фотографије | ||
| 1964. | Народни посланик | Јовица Јерковић | |
| 1964. | Пут око света | шериф | |
| 1965. | Доћи и остати | ||
| 1966. | Провод | ||
| 1966. | Како су се волели Ромео и Јулија? | Радош Миловановић | |
| 1967. | Терговци | Давид Рацковић | |
| 1967. | Регинин сат (ТВ) | ||
| 1967. | Десети рођаци (ТВ) | ||
| 1967. | Кад будем мртав и бео | официр | |
| 1967. | Дивље семе | Добривоје | |
| 1967. | Јелена Ћетковић | агент Гавра | |
| 1967. | Волите се људи | ||
| 1967. | Скупљачи перја | религиозни сељак | |
| 1967. | Палма међу палмама | Паско, морепловац | |
| 1967. | Буђење пацова | Лале, фотограф | |
| 1967. | Дим | Рихтер полицајац 1 | |
| 1967. | Пробисвет (ТВ серија) | ||
| 1968. | Поход | руски генерал | |
| 1968. | Епидемија здравља | ||
| 1968. | Тим који губи (ТВ) | ||
| 1968. | Операција Београд | Тимотије/Тиминг | |
| 1968. | Quo vadis Живораде | Јеврем | |
| 1968. | Изгубљено писмо | ||
| 1968. | Швабица | ||
| 1968. | Сајам на свој начин | ||
| 1968. | Краљевић Марко по други пут међу Србима | ||
| 1968. | Патриота и син А. Д. (ТВ) | ||
| 1968. | Вукадин | ||
| 1968. | Максим нашег доба | ||
| 1968. | Код Лондона | ||
| 1969. | Подвала | ||
| 1969. | Заседа | Зека | |
| 1969. | Крвава бајка | Пиљаков отац | |
| 1969. | Вране | Ђукин тренер | |
| 1969. | Самци 2 | ||
| 1968-1969. | ТВ Буквар | Дика Пајић | |
| 1970-те ▲ | |||
| 1970. | Дан који треба да остане у лепој успомени | ||
| 1970. | Хајдучија | жандармеријски наредник | |
| 1971. | Шешир професора Косте Вујића | Крунослав Спасић, каменорезац | |
| 1971. | Овчар | Стриц Добривоје | |
| 1971. | Чеп који не пропушта воду | Глиша | |
| 1971. | Директор | ||
| 1971. | С ванглом у свет | ||
| 1971. | Чедомир Илић | Митар Лазаревић | |
| 1971. | Дипломци | Бата Негулеско | |
| 1972. | И Бог створи кафанску певачицу | возач камиона | |
| 1972. | Мајстори | таксиста Мија | |
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
