![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/39/GIR00059_yates_%252852123220091%2529.jpg/640px-GIR00059_yates_%252852123220091%2529.jpg&w=640&q=50)
Сајмон Јејтс
From Wikipedia, the free encyclopedia
Сајмон Филип Јејтс (енгл. ; Бери, 7. август 1992) британски је бициклиста који тренутно вози за ворлд тур тим — Џејко—алула.[7] Освојио је једном Вуелта а Еспању, гдје је освојио и класификацију комбинације и остварио двије етапне побједе. По једном је освојио и Тирено—Адријатико, Гран при Мигел Индураин, Тур оф Алпс и класификацију за најбољег младог возача на Тур де Франсу, гдје је остварио двије етапне побједе, док је на Ђиро д’Италији остварио шест етапних побједа и једном је завршио на трећем мјесту. Освојио је златну медаљу на Свјетском првенству на писти, у трци на порне. Његов брат близанац Адам Јејтс такође је професионални бициклиста.
Сајмон Јејтс | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
![]() Јејтс 2022. | |||||||
Пуно име | Сајмон Филип Јејтс | ||||||
Датум рођења | (1992-08-07)7. август 1992. (31 год.) | ||||||
Мјесто рођења | Бери, УК | ||||||
Држављанство | Уједињено Краљевство | ||||||
Висина | 1,72 [1] | ||||||
Маса | 58 [1] | ||||||
Тренутни тим | Џејко—алула | ||||||
Дисциплина | друмски | ||||||
Улога | возач | ||||||
Тип возача | брдаш, универзалац[2] | ||||||
2003—2005 | Бери клерион[3] | ||||||
2005—2010 | Максгир сајклинг[3] | ||||||
2011—2012 | Британска академија | ||||||
2013 | 100% ме[4] | ||||||
2014— | Орика—гринеџ[5][6] | ||||||
| |||||||
| |||||||
Тирено—Адријатико | 1 (2020) | ||||||
Гран при Мигел Индураин 1 (2017) Тур оф Алпс 1 (2021) | |||||||
Остало | |||||||
UCI ворлд тур | 1 (2018) | ||||||
Ажурирано: 5. април 2024. |
Током јуниорске каријере такмичио се и у друмском и у бициклизму на писти, а професионалну каријеру почео је 2014. у аустралијском тиму Орика—гринеџ, са којим је прве сезоне освојио класификацију за најбољег младог возача на Тур оф Словенији и возио је по први пут Тур де Франс и неку гранд тур трку. Године 2015. завршио је у првих десет на Критеријуму ди Дофине, Вуелти ал Паис Баско и Тур де Романдију, док је у првом дијелу 2016. био суспендован на четири мјесеца због допинга, а након што се вратио такмичењу, завршио је Вуелта а Еспању на шестом мјесту. Године 2017. освојио је Гран при Мигел Индураин и завршио је Тур де Франс на седмом мјесту, уз освојену класификацију за најбољег младог возача.
Године 2018. возио је Ђиро д’Италију по први пут, гдје је остварио три етапне побједе и носио је розе мајицу, за лидера трке, на 13 етапа, до етапе 19. У финишу сезоне је освојио Вуелта а Еспању, уз једну етапну побједу и освојену класификацију комбинације, а захваљујући добрим резултатима освојио је ворлд тур у последњој сезони када су се додјељивали бодови. Године 2019. завршио је Ђиро д’Италију на осмом мјесту и остварио је двије етапне побједе на Тур де Франсу, док је 2020. освојио Тирено—Адријатико. Године 2021. освојио је Тур оф Алпс и завршио је Ђиро д’Италију на трећем мјесту, уз једну етапну побједу. Године 2022. завршио је Париз—Ницу на другом мјесту, возио је Ђиро д’Италију и Вуелта а Еспању, али их није завршио.
Године 2023. завршио је Тур де Франс на четвртом мјесту и Ђиро ди Ломбардију на петом, што је било први пут у каријери да је неки монументални класик завршио у првих десет.