Сава Ковачевић
комунистички револуционар, партизански командант и народни херој / From Wikipedia, the free encyclopedia
Сава Ковачевић (Нудо, код Никшића, 25. јануар 1905 — Врбница, код Фоче, 13. јун 1943) био је комунистички револуционар, учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.
сава ковачевић | |||
---|---|---|---|
Датум рођења | (1905-01-25)25. јануар 1905. | ||
Место рођења | Нудо, код Никшића, Књажевина Црна Гора | ||
Датум смрти | 13. јун 1943.(1943-06-13) (38 год.) | ||
Место смрти | Врбница, код Фоче, НД Хрватска | ||
Професија | радник | ||
Члан КПЈ од | 1925. | ||
Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба | ||
Служба | НОВ и ПО Југославије 1941 — 1943. | ||
Чин | пуковник | ||
У току НОБ | командант Треће дивизије | ||
Народни херој од | 6. јула 1943. | ||
Одликовања |
|
Одрастао је у родном селу, где се бавио пољопривредом, а као младић је најпре радио као шумар, а потом краће време у руднику Трепча и у штампарији у Београду. Веома рано, преко старијег брата револуционара Николе Ковачевића, приступио је револуционарном комунистичком покрету и 1925. постао члан илегалне Комунистичке партије Југославије (КПЈ). Од 1928. био је члан Месног комитета КПЈ за Грахово, а од 1934. и члан Окружног комитета КПЈ за Никшић. Исте године је изабран за секретара МК КПЈ за Грахово, а 1937. за члана Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору, Боку, Санџак и Косово и Метохију. У току 1937. и 1938. био је један од руководилаца Радничко-сељачке странке у Црној Гори.
Због револуционарног рада, више пута је хапшен и прогањан од полиције, а два пута је извођен пред Државни суд за заштиту државе. Скривајући се од полиције, око годину дана провео је у илегалности. Пред почетак Другог светског рата у Југославији, био је ангажован на стварању партијских организација, међу припадницима Југословенске војске у Требињу и Билећи.
Јула 1941. био је један од организатора устанка у никшићком крају, а од јесени исте године и командант Никшићког партизанског одреда, с којим је дејствовао на подручју Црне Горе и Херцеговине, од Боке которске до Гацка и од Острога до Дубровника. Почетком 1942. именован је за команданта Привременог оперативног штаба за Херцеговину, а у априлу за заменика команданта Главног штаба НОП одреда Црне Горе. Од маја 1942. био је члан Врховног штаба НОП и ДВЈ, а од јуна 1942. командант Пете пролетерске црногорске ударне бригаде, с којом је учествовао у борбама против усташа, четника и Италијана у Херцеговини и централној Босни, као и у бици на Неретви, почетком 1943. године. Маја 1943. добио је чин пуковника НОВЈ, а у току битке на Сутјесци, јуна 1943. именован је за команданта Треће ударне дивизије.
Погинуо је 13. јуна 1943. предводећи јуриш својих бораца, приликом покушаја пробоја немачког обруча у близини села Врбница, код Фоче. Заједно са њим у јуришу су погинули његов отац, брат и малолетни синовац Драган, који му је био курир. За народног хероја Југославије проглашен је 6. јула 1943, а Савино Село, код Врбаса носи име у његову част.