![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/76/Vincent_Willem_van_Gogh_022.jpg/640px-Vincent_Willem_van_Gogh_022.jpg&w=640&q=50)
Савест
From Wikipedia, the free encyclopedia
Савест је склоност, интуиција или суд која помаже у разликовању доброг од лошег. Морални суд може се извести из вредности и норми (принципа и правила). У психолошком смислу савест се често описује као фактор који доводи до осећања гриже савести када човек учини радње које иду против његових/њених моралних вредности и осећања поштења или интегритета када су поступци у складу са таквим нормама[1] Мера у којој савест утиче на морални суд пред акцију и да ли такви морални судови јесу, или треба да се заснивају на разуму, предмет је дебате која се протеже кроз већи део историје западне филозофије.[2]
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/76/Vincent_Willem_van_Gogh_022.jpg/640px-Vincent_Willem_van_Gogh_022.jpg)
Религијски погледи на савест обично третирају исту, као повезану или са инхерентним моралом утканим у свако људско биће, са доброћудниом универзумом и/или са божанством. Различити ритуалне, митске, доктринарне, правне, институционалне и материјалне карактеристике религије не морају нужно бити повезана са искуственим, емотивним, духовним или контемплативним разматрањима о пореклу и функционисању савести.[3] Уобичајени секуларни или научни погледи виде порекло људског капацитета за савест, као вероватно генетски одређеног, док је садржај савести највероватније предмет учења, и бива интернализован кроз процес социјализације.[4]
Најчешће коришћене метафоре за савест, јесу: "унутрашњи глас" и "унутрашња светлост"[5] Савест, је усто и значајан концепт у националном и међународном праву,[6] који се све више схвата и примењује на свет у целости.[7] Савест није само предмет интересовања науке, филозофије, религије, права, већ и уметности и уметника, а има многих истакнутих примера у домену књижевности, музике и филма.[8]