Архимандрит Саватије (Васиљевић)

Архимандрит Саватије (световно Саватије Васиљевић; Скрадин, Далмација 1755 — Манастир Крка 14. март 1809. године) био је српски архимандрит.

Саватије Васиљевић
Саватије Васиљевић
Датум рођења	1755
Место рођења	Скрадин, }Млетачка република
Датум смрти	14. март 1809.(1809-03-14) (53/54 год.)
Место смрти	Манастир Крка, Француско царство
Архимандрит
Године	1795—1809
Претходник	Никанор Богуновић Скочић
Наследник	Герасим Омчикус

Биографија

За свештеника га је рукоположио 1776. године Сава Петровић Његош (1702—1782), митрополит Црне Горе (владао: 1735-1782), а Петар I Петровић Његош (1748—1830), митрополит Црне Горе (владао: 1782-1830) поставио га је 1795. године за архимандрита српског православног манастира Крка.^[1][2]

У два временска периода (1786—1793 и 1795-1797) био је парох у Задру.

С обзиром да је 1797. године лажно оптуживан од стране архимандрита Герасима Зелића за агитацију у корист Угарске, а супротно интересима Аустрије, против њега је покренута истрага до чијег окончања је стављен под строги назор (у манастиру „Крка“).^[3] Међутим, уживао је велики углед међу грађанима Задра те су они гарантовали за њега, на основу чега је крајем 1798. године ослобођен оптужбе.

На захтев Француза 1807. године саставио је документ о стању Православне цркве у Далмацији на основу којег је генерални провидур Далмације Вићенцо Дандоло (1758—1819), тј. итал. предложио Наполеону I Бонапарти (1769—1821), тј. фр. цару Француске (владао: 1804-1814) оснивање „Православне епархије у Далмацији“.

Герасим Зелић га је 1808. године узео за помоћника у вршењу викаријатске службе.

Према одлукама Синода, одржаног 30. новембра 1808. године у Задру, изабран је за члана депутације (Саватије Васиљевић, Андрија Руђери и Ђорђе Ђурић), која би ишла у Париз да директно цару изнесе молбу о уређењу црквених послова у Далмацији.^[3]

Умро је 14. март 1809. године пре одласка депутације.

Види још

• Историја српског народа

Референце

1. „Саватије Васиљевић”. Тромеђа. Архивирано из оригинала 03. 02. 2018. г. Приступљено 2. 2. 2018.
2. Из историје. - У: Правда, 19.07.1933, стр. 5
3. Милаш, Никодим: „Православна Далмација: историјски преглед“ (Нови Сад: Издавачка књижарница, А. Пајевића, 1901, pp. 457-484)

Литература

• Зелић, Герасим: „Житiе сирѣчъ рожденiе, воспитанiе, странствованiя, и различна по свѣту и у отечеству приключенiя и страданiя Герасiма Зелића...“ (Buda: писмены Кралевскаго Унїверсїтета Унгарскаго, 1823)
• Милаш, Никодим: „Православна Далмација: историјски преглед“ (Нови Сад: Издавачка књижарница, А. Пајевића, 1901)
• Радојчић, Јован: „Срби западно од Дунава и Дрине – биографије “, Том 3 (Нови Сад: Прометеј, 2009)