Румунска ћирилица
From Wikipedia, the free encyclopedia
Румунска ћирилица (стара молдавска ћирилица, влашко-молдавско писмо[1]) је писмо које је званично коришћено за писање докумената, рукописа, књига, натписа, печата и разних белешки на румунском језику све до друге половине 19. века (Старорумунски језик). Најстарији пронађени писани документ румунском ћирилицом датира из 1392. године. Године 1862. румунска азбука је замењена румунским алфабетом базираним на латиници. Ипак, ћирилица је повремено коришћена све до 1920-е (углавном у Бесарабији).
Између њеног одбацивања и пуног усвајања латинице, такозвано прелазно писмо било је у оптицају неколико година. Оно је подразумевало неку врсту комбинације ћирилице и латинице и укључивало је нека латинична слова са дијакритицима који су почели да се користе у румунском правопису.
Ово писмо битно се разликује од молдавске ћирилице и не треба га са њом поистовећивати.