Румија

Румија је планина у Црногорском приморју, између Скадарског језера и Барског поља. Грађена је од палеозојских и мезозојских наслага.

Румија
Српска православна капела Свете Тројице на врху Румије и поглед на Бар
Географске карактеристике
Ндм. висина	1593 m
Координате	42° 06′ 10″ С; 19° 11′ 37″ И 42° 06′ 10″ С; 19° 11′ 37″ И
Географија
Румија
Државе	Црна Гора

На Румији постоје многи врхови, од којих је највиши висок 1593 m. Од планине Суторман на северозападу дели је превој Суторман (844 m), којим пролази пут Бар — Вирпазар. По средини гребена је дубоки превој Бијела Скала (903 м) преко којег води пут од Бара за Горње Шестане.

Североисточна страна Румије је оскудна водом, док на југозападу им више извора и три речице: Жељезница, Бунар и Међурјеч.

Некада је Румија била под густом шумом, а данас се само понегде виде делови листопадних и борових шума. На њој су пространи пашњаци. На падинама Румије има мањих насеља.

Румија је планина великога верскога значаја, посебно због светога Јована Владимира, чији крст се по древној традицији сваке године на Тројичин дан износи пред литијом на врх планине Румије. На Румији је 31. јула 2005. СПЦ поставила металну цркву,^[1] за коју су онда црногорске власти тражиле да се уклони. По легенди српска краљица Јелена Анжујска је саградила цркву на Румији и по Румелији се назвала планина, јер је Србија због православља називана и Румелијом.^[2] У подножју Румије је и новоизграђени манастир Микулићи.

Галерија

• 
  Поглед на северну страну Румије из правца Подгорице
• 
  Поглед на јужну страну Румије из центра Бара. На врху се види капела Свете Тројице

Референце

1. „Свештеник Јован Пламенац: Десет година мученичког живота цркве Свете Тројице на Румији | Српска православна црква [Званични сајт]”. spc.rs. Архивирано из оригинала 21. 11. 2018. г. Приступљено 19. 02. 2019.
2. Дабовић, Ђоко (2006). Племе Шестани. Бар: Удружење грађана Шестани. стр. 21.

Спољашње везе

Литература

• Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2.
• Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.