Румелија
From Wikipedia, the free encyclopedia
Румелија (тур. , у значењу „Земља Ромеја“; буг. ) је име које се од 15. века користило у Османском царству да означи његов западни (балкански) део, у односу на источни (анадолски) део.
Ово име потиче из Византије, коју су на Балкану смениле Османлије и делом преузеле њено наслеђе. Пошто од око 1350. Византинци (Грци, Ромеји) нису више владали Анадолијом, Турци су остатак Византије у Европи називали . У европским језицима је овај термин постао Румелија, који је у ширем смислу означавао све османске поседе који ће касније били геополитички класификовани као Балкан.[1]