Рудолф Вирхов

Рудолф Лудвиг Карл Вирхов ( ; Шивелбајн, 13. октобар 1821 — Берлин, 5. септембар 1902) био је немачки научник и политичар, друге половине 19. века, лекар, патолог, хистолог, физиолог, оснивач ћелијске теорије у биологији и медицини, један од оснивача социјалне медицине. Многи лакари у свету називају га и "оцем модерне патологије."

Рудолф Вирхов
Рудолф Вирхов
Датум рођења	(1821-10-13)13. октобар 1821.
Место рођења	Шивелбајн, Немачка
Датум смрти	5. септембар 1902.(1902-09-05) (80 год.)
Место смрти	Берлин, Немачко царство
Пребивалиште	Немачка
Националност	Немац
Поље	Патологија
Познат по	Један од оснивача Патологије

Живот и каријера

Рођен је 13. октобра 1821 у граду Шивелбајн у пруској покрајини Померанија (сада пољском граду Свидвин).

По завршетку школовања на берлинском Медицинском институту Фридрих-Вилхелм 1843. године, прво је обављао дужност асистент, а затим и дисектора у Берлинској болници Шарите.

Заједно са Бен Рајнхардом († 1852) 1847. године основао је часопис ( ), који данас има светску славу под називом Вирховљева архива, са преко 200 објављених свезака.

Током 1848. Вирхов је послат у Горњу Шлезију да изучи епидемију тифуса. Његов извештај са овог путовања, о животу у руралним срединама Пруског краљевства, касније је објављенау медицинским публикацијама, и до данас има велики научни значај, јер указује на политичке прилике које су владале у 1848. у Пруској и њихов утицај на здравље и здравствену заштиту сатновништва. Ове Вирховове констатације, као и сва његово наредна учешће у реформстичким покретима тог времена, изазвала су код пруске владе незадовољаство, и она је тражила од њега да се окани политике и прихвати посла на институту за патолошку анатомију на Вирцбург универзитету, од кога ће он својим радом направио познату установу.

Вирхов се 1856. вратио у Берлин у коме је обављао дужности професора за патолошку анатомију, општу патологију и терапију и директора новооснованог патолошке института. Институт којим је руководио убрзо је постао центар за младе научнике и свих европских земаља, међу којима су предњачили руски научници и лекари. На овој дужности остао је све до своје смрти.

Преминуо је 5. септембар 1902, а сахрањен је у Берлину.

Дело

Илустрација Вирхофове ћелијске теорије

Вирхов је заслужан за неколико веома важних открића, међу којима су најзначајнија она у области патологије, хистологије, социјалне медицине и антропологије.

Рудолф Вирхов је први дефинисао лекарску грешку у другој половини 19. века Он је стручну грешку лекара дефинисао као; кршење општепризнатих правила вршења лечења услед одсуства потребне пажње или опрезности. Првобитна Вирховљева дефиниција као и модерна схватања лекарске грешке садрже у себи и кривицу лекара за учињену грешку.

Вирхов је показао и интересовање за различите начине лечења и бригу о здрављу везану уз саме почетке значајнијег развоја етнологије у Европи у 19. веку. Био је међу првима који су се у традицији средњоевропске етнолошке школе истраживачки бавили начинима лечења руралне популације, по чему су га неки сврставали у етнологе јер је иза себе оставио много записа о традицијској медицини тадашње Немачке, али и традицијској медицини коју је налазио у четвртима сиромашних радника.^[1]

Међутим већина га препознаје као једног од оснивача целуларне патологије и патолошке хистологије, односно пионира у области социјалне медицине.^[2] Као и многи други пре и после њега, који се кроз призму друштвених и хуманистичких науке баве истраживањем медицинских система, Вирхов је тврдио да лоши животни услови на селу и у сиромашним градским четвртима директно утичу на појаву болести и на вишу стопу смртности њихових становника у односу на остале делове популације. Његова врло напредна теорија о повезаности здравља, медицине и друштва можда је најбоље сажета у његовој познатој реченици:

Медицина је друштвена наука, а политика није ништа друго него медицина у већим размерама.^[3]

Библиографија

• 1869.
• 1849.
• 1879.
• 1880.

Извори

Референце

1. FULDER, S. 1996. The Handbook of Alternative and Complementary Medicine. Oxford: Oxford University Press
2. GLESINGER, Lavoslav. 1978. Povijest medicine. Zagreb: Školska knjiga
3. Rudolf Ludwig Karl Virchow, Die öffentliche Gesundheitspflege. In: Die Medicinische Reform. Band 1, Nr. 5, 1848, S. 21–22

Спољашње везе