![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9a/Ronaldinho_Ga%25C3%25BAcho_em_junho_de_2019.jpg/640px-Ronaldinho_Ga%25C3%25BAcho_em_junho_de_2019.jpg&w=640&q=50)
Роналдињо
бивши бразилски фудбалер / From Wikipedia, the free encyclopedia
Роналдо де Асис Мореира (порт. ; Порто Алегре, 21. март 1980), познатији као Роналдињо Гаучо или једноставно Роналдињо,[напомена 1] бивши је бразилски фудбалер[2] и амбасадор фудбалског клуба Барселона.[5] Углавном је играо на позицији офанзивног везног, али је такође могао да игра и на позицији нападача и крилног нападача. Играо је у Европи за Париз Сен Жермен, Барселону и Милан. Сматра се једним од најбољих фудбалера своје генерације и једним од најбољих фудбалера свих времена.[6][7] Двапут је освојио награду ФИФА фудбалер године и једном Златну лопту.
Роналдињо | |||
---|---|---|---|
![]() Роналдињо 2019. | |||
Пуно име | Роналдо де Асис Мореира[1] | ||
Надимак |
Роналдињо, Роналдињо Гаучо | ||
Датум рођења | (1980-03-21)21. март 1980.[1] | ||
Мјесто рођења | Порто Алегре, Бразил | ||
Држављанство | Бразил, Шпанија | ||
Висина | 1,81 [2] | ||
Маса | 80 | ||
Позиција | офанзивни везни / нападач | ||
Јуниорска каријера | |||
1987—1998 | Гремио | ||
Сениорска каријера | |||
Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
1998—2001 | Гремио | 52 | (21) |
2001—2003 | Париз Сен Жермен | 55 | (17) |
2003—2008 | Барселона | 145 | (70) |
2008—2011 | Милан | 76 | (27) |
2011—2012 | Фламенго | 31 | (14) |
2012—2014 | Атлетико Минеиро | 47 | (17) |
2014—2015 | Керетаро | 25 | (8) |
2015 | Флуминенсе | 7 | (0) |
Репрезентативна каријера | |||
1996 | Бразил до 17 | 6 | (2) |
1999 | Бразил до 20 | 5 | (3) |
1999—2005 | Бразил до 23 | 27 | (18) |
1999—2013 | Бразил | 97 | (33) |
Професионалну каријеру почео је у Гремију 1998, а са 20 година, 2001. прешао је у Париз Сен Жермен. Године 2003. прешао је у Барселону. у својој другој сезони у клубу, освојио је своју прву награду за ФИФА фудбалера године, након што је Барселона освојила Ла лигу. Сезона 2005/06. сматра се једном од најбољих сезона у његовој каријери; освојио је са Барселоном Лигу шампиона 2006, прву за клуб након 14 година, као и титулу у Ла лиги, другу узастопну. Након што је постигао два гола у Ел Класику, постао је други фудбалер Барселоне који је добио велики аплауз и овације од стране навијача Реал Мадрида на стадиону Сантијаго Бернабеу, након Дијега Марадоне 1983. У истој сезони, проглашен је за ФИФА фудбалера године по други пут, а такође је добио и Златну лопту.
Након другог мјеста у Ла лиги у сезони 2006/07 и сезоне 2007/08, у којој је већину времена био повријеђен, прешао је у Милан, гдје је у својој првој сезони играо заједно са још два добитника Златне лопте — Андријем Шевченком и Дејвидом Бекамом.[8] Освојио је Серију А у сезони 2010/11, у којој је постигао један гол на 14 утакмица. Након три године, 2011. се вратио у Бразил, гдје је потписао уговор са Фламенгом. Годину касније прешао је у Атлетико Минеиро, са којим је освојио Копа Либертадорес 2013, након чега је прешао у мексички Кератаро. Године 2015. прешао је у Флуминенсе, гдје је и завршио каријеру. Током каријере, добио је више других индивидуалних награда. Изабран је у УЕФА и ФИФА тим године по три пута, проглашен је за најбољег фудбалера у Европи 2006. и за најбољег фудбалера у Јужној Америци 2013, када је такође изабран у клуб ФИФА 100 најбољих живих фудбалера свих времена.
За репрезентацију Бразила одиграо је 97 утакмица и постигао је 33 гола; наступао је на два Свјетска првенства. Био је члан репрезентације Бразила која је освојила титулу на Свјетском првенству 2002 у Јапану и Јужној Кореји, гдје је чинио нападачки трио заједно са Роналдом и Ривалдом. Постигао је два гола и двије асистенције и изабран је у идеални тим првенства. Као капитен репрезентације, предводио је Бразил до друге титуле на Купу конфедерација 2005, а проглашен је за играча утакмице у финалу.[9] На турниру је постигао три гола, чиме је дошао до укупно девет на Купу конфедерација, изједначивши се тако на врху листе стријелаца са Мексиканцем Куаутемоком Бланком.