Роза Тајкон
From Wikipedia, the free encyclopedia
Роза Тајкон (швед. ; 30. јул 1926 — 1. јун 2017) је била шведски ромски кујунџија, активисткиња против антициганизма у Шведској и иностранству и прва Калдерашкиња награђена за свој рад. Добитница је награде Улоф Палме 2013. године.[1]
| Роза Тајкон | |
|---|---|
 Роза Тајкон на Ромској јубиларној конференцији марта 2012. | |
| Датум рођења | 30. јул 1926. |
| Место рођења | Шведска |
| Датум смрти | 1. јун 2017. (90 год.) |
| Место смрти | Шведска |
| Награде | Награда Улоф Палме |
Биографија
Рођена је 30. јула 1926. као ћерка Јохана Иштвана Тајкона и Агде Карлсон.[2] Отац јој је био власник сајмишта, трговац, казанџија и музичар. Први пут је посетио Шведску 1898. године, а одлучио је да се пресели у њу 1914. након што је шведска влада забранила примање Рома у земљу.[3] Прво се оженио руском имигранткињом Машом са којом није имао деце, а током 1920-их је упознао Карлос која је радила као конобарица у ресторану у Гетеборгу. Поред Розе, имали су ћерке Катарину и Паулину и сина Пола.[2] Сви заједно су живели са Машом која им је била као бака или прабака.[3] Када је Тајкон имала шест година, 1932. јој је мајка преминула од туберкулозе. Убрзо након тога је добила маћеху из Сундсвала. На сваке три недеље су се селили по Шведској у потрази за послом.[4] Многе школе су одбијале да приме ромске ученике па их је отац обучавао за рад. Са десет година је почела да ради као бубњар у очевом оркестру. Године 1947. се обучавала за кујунџију, традиционални занат мушкараца у њеној породици. Похађала је школу за образовање одраслих Birkagårdens Folkhögskola 1957—1959. и студирала је на Универзитетском колеџу у Стокхолму 1961—1966.[5] Године 1962. јој је убијен брат и то ју је мотивисало да постане истакнута ромска активисткиња у Шведској. Са сестром Катарином је објавила књигу Zigenerska 1963.[6] Године 1969. је њен рад као кујунџије препознат на изложби у Националном музеју у Стокхолму.[7] Била је један од домаћина прославе Sommar 1984.[8] Исте године је гостовала у серији Här är ditt liv, шведској верзији This Is Your Life.[9] Током лета 1994. је одржала велику изложбу својих дела у Арбру.[7] Била је удата за Алана Видегрена 1948—1952. и кујунџију Бернда Јануша 1967—1987. Награђена је медаљом Illis quorum 2010. и наградом Улоф Палме 2013. за изузетан рад кујунџије сребра и ромског активизма.[10][11] Била је тетка Џима Џидхеда.[12][2] Преминула је 1. јуна 2017. и сахрањена је у Стокхолму. Њена радионица је накнадно поклоњена Музеју Хелсингландс, а 2021. године је постала део сталне поставке музеја.[13] Неки од њених радова су изложени у Националном музеју и Музеју у Гетеборгу.[14][15]
Филмографија
- 1953 — Marianne
- 1950 — The Motor Cavaliers
- 1950 — Kyssen på kryssen
- 1949 — Smeder på luffen
Референце
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.