From Wikipedia, the free encyclopedia
Рингелманов ефекат је тенденција да појединачни чланови групе постају све мање продуктивни како се величина њихове групе повећава.[1] Овај ефекат, који је открио француски пољопривредни инжењер Максимилијен Рингелман (1861–1931), приказује обрнути однос који постоји између величине групе и величине појединачног доприноса чланова групе извршењу задатка. Током проучавања односа између губитка процеса (тј. смањења ефективности или ефикасности ) и продуктивности групе, Рингелман (1913) је открио да то што чланови групе раде заједно на задатку (нпр. надвлачење конопца) заправо резултира знатно мањим напором него када поједини чланови раде сами. Рингелман је открио да како се све више људи прикључује групи, она често постаје све неефикаснија, на крају потирући идеју да напори групе и учешће тима поуздано воде повецћаном напору појединачних чланова.[1] [2]
Према Рингелману (1913), групе не успевају да остваре свој пуни потенцијал јер различити међуљудски процеси умањују укупну способност групе.[2] Наиме, два различита процеса су идентификована као потенцијални извори смањене продуктивности група: губитак мотивације и проблеми с координацијом.
Губитак мотивације, или друштвено забушавање, како је иначе познато, је смањење уложеног индивидуалног напора уоченог када људи раде у групама у поређењу са тим када раде сами (Вилијамс, Харкин и Латане, 1981).[3] Према Рингелману (1913), чланови групе имају тенденцију да се ослањају на своје колеге или чланове да пруже жељени напор потребан за јавни задатак. Иако чланови групе, када су упитани, углавном верују да доприносе својим максималним потенцијалом, докази указују на то да чланови показују забушавање чак и када нису свесни да то чине (Карау и Вилијамс, 1993).[4] Да би се смањио ниво друштвеног забушавања у групи, у литератури о друштвеној олакшици појавило се неколико „решења“. Избор ових решења је следећи:
Када се појединци окупе у групе како би извршили задатак, њихов учинак зависи од њихових индивидуалних ресурса (нпр. талената, вештина, напора) и различитих међуљудских процеса који делују у групи. Чак и ако чланови групе поседују способности и стручност потребне за извршавање додељеног задатка, можда неће успети да продуктивно координишу своје напоре.[1] На пример, љубитељи хокеја могу осећати да одређени тим има најбоље шансе за победу само зато што је цео тим састављен од играчких звезда. Међутим, у стварности, ако чланови тима не буду могли да ефикасно синхронизују своје акције током игре, укупни учинак тима ће вероватно подбацити. Према Штајнеру (1972), проблеми у координацији између чланова групе зависе од захтева задатака које треба извршити. [10] Ако је задатак јединствен (тј. не може се поделити на подзадатке за појединачне чланове), захтева максимизацију учинка да би био успешан (тј. висока стопа количине производње) и захтева међузависност чланова да би се добио групни производ, потенцијални учинак групе се ослања на способности чланова да се међусобно координирају.[1][10]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.