Рефлексија
From Wikipedia, the free encyclopedia
Рефлексија (kasnolat. reflexio: odbijanje) или одсјај је промена правца фронта таласа на додирној површини између два различита медија, тако да се фронт таласа враћа у медиј из којег је потекао. Уобичајени примери су одраз светлости, звука и водених таласа. Закон рефлексије каже да је упадни угао једнак углу под којим се талас рефлектује. У акустици, рефлексија изазива ехо и користи се у сонарима. У геологији, важна је у студији сеизмичких таласа. Рефлексија се види на површинским таласима у води. Рефлексија се појављује код многих врста електромагнетних таласа, поред видљиве светлости. Рефлексија виших фреквенција је важна за радио пренос и радаре. Чак и X-зраци и гама зраци могу бити рефлектовани под плитким углом са специјалним огледалима.
Кад је гранична површина глатка, то јест неравнине су према таласној дужини λ занемариве, настаје такозвана регуларна рефлексија, код које је упадни угао таласа једнак углу рефлексије; у супротном случају настаје дифузна рефлексија: таласи се рефлектирају у свим смеровима. Однос рефлектоване и упадне енергије назива се коефицијентом рефлексије. Ако је тај коефицијент зависан од таласне дужине упадних таласа, настаје селективна рефлексија. Када равни талас прелази из гушћега средства у ређе, рефлектовани је талас у фази с упадним таласом. У обрнутом случају рефлектовани је талас за π/2 (λ/4) помакнут у фази према упадному таласу. Упадни и рефлектирани талас дају интерференцијом стојећи талас. Рефлексијом еластичног трансверзалнога таласа добија се трансверзални и лонгитудинални рефлектирани талас. Лонгитудиналног рефлектираног таласа нема ако је осциловање упадног трансверзално таласа нормално на раван таласа.[1]