![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4b/Gesch%25C3%25A4ftsbuch_1833-49_Museum_Senftenberg.jpg/640px-Gesch%25C3%25A4ftsbuch_1833-49_Museum_Senftenberg.jpg&w=640&q=50)
Рачуноводство
From Wikipedia, the free encyclopedia
Рачуноводство је систематско прикупљање, развој и анализа информација о финансијском стању једне организације. Те информације је могуће користити и искористити за различите сврхе. Послодавцима предузећа оне омогућавају планирање и контролу финансијских операција и трансакција, анализу економског стања организације или предузећа у циљу доношења адекватних пословних одлука. Државним органима те информације помажу приликом одређивања висине пореза коју предузеће треба да плати држави, итд.
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4b/Gesch%C3%A4ftsbuch_1833-49_Museum_Senftenberg.jpg/640px-Gesch%C3%A4ftsbuch_1833-49_Museum_Senftenberg.jpg)
Рачуноводство је процес комуникације финансијских информације о пословним догађајима који користе деоничари и менаџери при доношењу пословних одлука.[1] Комуникација је генерално у виду финансијских извјештаја који показују стање капитала у појмовима економских ресурса који су под контролом менаџмента; вештина лежи у чињеници да се бирају информације које су релевантне за кориснике и које се могу поуздано новчано исказати.[2]
Принципи рачуноводства који се примјењују на пословне догађаје су заправо три повезане области рачуноводства у пракси, и то: рачуноводство, књиговодство и ревизија.[3] По дефиницији[4], рачуноводство представља скуп међусобно повезаних и синхронизованих - усклађених научних метода путем којих се обезбеђује евидентирање одређених пословних догађаја, анализа и контрола тих догађаја, планирање економских догађаја и њихових будућих ефеката, као и информирање управљачких и руководећих структура о економским токовима у домену рачуноводствених информација. Амерички институт за цертификоване јавне рачуновође () дефинише рачуноводство као „вештину евидентирања, класификовања и сумирања у значајном обиму и у новчаном погледу, трансакција и догађаја који су, или барем делимично, финансијског карактера, те објашњавање тако добијених резултата.”[5]
Сматра се да су неки облици рачуноводства стари и неколико хиљада година; најранији облици рачуноводственог евидентирања су пронађени у древној Месопотамији (Асирији) а стари су преко 7.000 година. Људи тог времена су користили примитивне методе рачуноводства за бележење раста житарица и стоке. Током времена рачуноводство је осавремењено, унапређено током година како су се производња и трговина усавршавале.[6]
Рано рачуноводство је служило највећим делом као подсетник бизнисменима и трговцима, а његови корисници су били власник или сам рачуновођа. Ти облици рачуноводства нису били адекватни за проблеме који су настајали у пословима када су се појављивали вишеструки инвеститори, тако да је постепено настало двојно књиговодство, најпре у северној Италији у 14. веку, где су трговци почели да захтевају више финансијског капитала него што је један инвеститор могао сам да инвестира. Развој деоничких друштава је створио много већи број корисника рачуноводствених извештаја, пошто су се инвеститори који нису имали довољно знања о појединим пословним операцијама, ослањали на рачуновође од којих су добијали потребне информације.[7] Овај развој је резултирао поделом рачуноводствених система за унутрашње (нпр. рачуноводство за менаџмент) и спољашње (нпр. финансијско рачуноводство) потребе, те на крају због усложњавања државних регулација и растуће потребе за независном провером, развила се и област ревизије.[8]
Данас, рачуноводство се понекад назива и „језиком бизниса” јер је кључни ослонац финансијског извештавања и пословних информација о пословним догађајима за многе групе корисника. Рачуноводство које се заснива на извештавању за особе које су унутар пословне организације (фирме, компаније) назива се менаџерско рачуноводство, а користи се за прикупљање информација за запослене, менаџере, власнике и ревизоре. Менаџерско рачуноводство се углавном бави пружањем основе за доношење менаџерских или оперативних одлука. Рачуноводство које пружа информације људима изван пословне организације (предузећа) назива се финансијско рачуноводство и даје информације за тренутне и потенцијалне деоничаре, кредиторе попут банака, добављача, финансијских аналитичара, економиста и државних агенција. Пошто сваки од тих корисника има различите потребе, презентација финансијских извјештаја је веома структурирана и регулисана је многобројним правилима и законима, за разлику од менаџерског рачуноводства. Орган који на међународном нивоу регулише финансијско рачуноводство зову се Општеприхваћени рачуноводствени принципи или . Остала правила укључују Међународне стандарде рачуноводственог извјештавања или [9], odnosno US GAAP.