Рат против нарко-картела у Мексику
From Wikipedia, the free encyclopedia
Рат против нарко-картела у Мексику је оружани сукоб између ривалских нарко-картела који се боре за регионалну контролу с једне стране, и снага Владе Мексика с друге стране. Владин главни циљ је био да се заустави са дрогом повезано насиље које је беснело између ривалских нарко картела у Мексику пре него што је дошло до интервенције владе.[19] Осим тога, Влада Мексика је истакла како је њен главни циљ уништавање моћних нарко картела, а не трговине дрогом, што је остављено званичницима Сједињених Држава.[20][21][22]
Рат против нарко-картела у Мексику | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Мексички војници у акцији | |||||||
| |||||||
Сукобљене стране | |||||||
Мексико |
Ривалски нарко-картели: • Синалоа • Заливски картел • Хуарез • Витезови темплари • Тихуана • Ла Фамилија (уништен) • Лос Зетас • Белтран-Лејва (уништен) | ||||||
Команданти и вође | |||||||
Фелипе Калдерон Маријано Франсиско Сајнез Мендоза Гиљермо Галван Галван Серхио Апонте Полито[3] |
Хоакин Гузман Лоера, | ||||||
Јачина | |||||||
50.000 војника[4] 35.000 припадника Федералне полиције[5] | 100.000 војника (2009)[6][7][8] | ||||||
Жртве и губици | |||||||
1.000+ полицајаца и тужилаца убијено[9] 138 војника убијено[10] 14 маринаца убијено[10] 318 припадника Федералне полиције убијено[10] 58 новинара убијено[11] ~1.000 деце убијено[12][13] | 121.199 чланова картела ухапшено[14] али само 8.500 осуђено[15] | ||||||
62. убијених 2006.[16] |
Мексички нарко картели или организације за трговину дрогом постоје већ неколико деценија, међутим, постали су моћнији од пада колумбијских картела Кали и Медељин током деведесетих година двадесетог века. Мексички нарко картели данас доминирају нелегалним тржиштем дроге у Сједињеним Државама.[23] Хапшења кључних вођа картела, поготово у картелима из Тихуане и Залива, су довела до пораста насиља јер су картели започели борбу за контролу над рутама којима се дрога кријумчари у Сједињене Државе.[24][25][26]
Процена америчког Министарства правде је да је свеукупна зарада од незаконите продаје дроге између 13,6 и 48,4 милијарде долара годишње.[23][27] Мексички кријумчари дроге све чешће кријумчаре новац назад у Мексико у возилима која се враћају за Мексико, вероватно услед ефикасности америчких напора у праћењу електронског трансфера новца.[28]